Reportaže

Nenad Jezdić sadi šljive - bere aplauze

Jasmina GRBIĆ

30. 12. 2011. u 20:58

Na svom imanju kraj Valjeva poznati glumac zasadio voćnjake i proizvodi rakiju

MRAZ uhvatio Zabrdicu, na grane šljive se uhvatilo inje, a gazda pretače treći kazan rakije. To u seocetu kraj rodnog Valjeva glumac Nenad Jezdić na dedovini, gde je pre deset godina posadio svoje prve voćke, potekla je ovih dana šljivovica. Mnogo puta govorio je stihove Oskara Daviča: „ ...Oj, Srbijo među pesmama, među šljivama...“ Sada i sam među šljivama slavi srpsko selo, deli njegovu muku, ali i radost ubiranja plodova.

- Došli ste u pravi čas. Imamo prve kupce, isporuka rakije je spremna, mada je preduzeće još u povoju. Ovde šljiva raste, tu se prerađuje, fermentiše i destiliše. Dajemo sve od sebe da postane najčistija, najpoštenija, najplemenitija i najprirodnija rakija na domaćem tržištu. Ovo je naša mala radionica, kako bi rekao moj tehnolog Slavko Đurđević, radionica za ručnu proizvodnju rakije. Još je u izgradnji i čeka nas dosta posla. Ali odlučio sam, uprkos upozorenjima da je teško baviti se voćarstvom i preradom voća, da ću uspeti - govori u dahu naš domaćin željan da nam sve u isti mah pokaže.

Došao je na pradedovsko imanje u momentu kada se, kako sam kaže, opredelio za život bez trzavica, tamo gde će se udaljiti od pozorišta, da bi ga bolje čitao i sagledavao. Postao je svestan izuzetnosti sela, u kome se kao dete užasavao što mora po suncu neku voćku da ubere, da gazi po ovčjim brabonjcima, rukuje sa ljudima koji se osećaju na stajnjak.

- Poželeo sam nešto rukama da uradim i sada sam deo toga. Istinsku punoću života osećam na selu. Neće me to udaljiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo život. Ako me Bog udostoji, narednih nekoliko desetina godina. Ne znam šta nosi dan, šta noć. Tu sam da se trudim, na sve načine da nađem inspiraciju na ovoj zemlji.

Bilo mu je, kaže, jako važno, da imanju od petnaest hektara, od kojih je značajan deo dokupljen, udahne duh tradicije i u proizvodnji rakije primeni staru tehnologiju, koja se ni po čemu ne razlikuje od savremene.

POMOĆI ONIMA KOJI RADE Mi smo, podseća Jezdić, siromašna država i zato, koliko god to profano zvučalo, i koliko to jeftini ljudi jeftino izgovarali, potrebne su nam evropske integracije i fondovi. Na poljoprivredu treba da se fokusiramo. Trebalo bi da se obrazuje poštena komisija, da odabere domaćinstva sa puno dece, spremne mlade ljude koji hoće da rade, gde ima potencijala da se uzgaja stoka, da se bave ratarstvom, voćarstvom. Pomoći im, dati zasebna osiguranja, ako treba, pokloniti mehanizaciju. Dalje će oni sami.

Još nije cigla zalegla svuda gde treba, dogodine će biti pod krovom, ali hrastova burad, 100 komada, spremna su da se spuste u podrum. Tu će rakija da „stari“. Kažu najbolje je tri do pet godina, da bi poprimila aromu hrastovine. Nešto će morati odmah da se proda da gazdinstvo opstane. Ono što je sigurno, iz Destilerije „Jezdić“, tvrdi domaćin, izaći će dobra prepečenica.

- Osim vinskog kvasca i još nekih sitnih sadržaja, koji daju veću iskorišćenost suve materije i šećera u voću, bolji volumen i kvalitet i aromu, u našoj rakiji nema ničeg drugog, osim voća.

Najviše šljivovice, ali i dunjevače i malinovače, sliće se u flaše na kojima će najverovatnije pisati „Jezdić rakija“, ali odluka još nije pala. Imena tri brenda su već data - „darosava“, „leposava“ i „dikosava“.

Prepun poleta i entuzijazma, glumac koji je ime i poštovanje stekao na sceni i velikom platnu, priča o novoj strasti i zavičaju.

- Valjevo je šljivarski kraj. Na ovoj nadmorskoj visini, sa velikom količinom sunca u toku godine, šećer se u voću najviše nakupi. Pogledajte, lep je ovo prizor, ali mora se ulagati i pošteno raditi. Ako ne znaš kako, a ti radi po zakonu - pošteno. Ovo jeste na neki način promocija mog proizvoda, ali i afirmacija svih onih koji se ovim poslom bave. Važna je svaka podrška, pa mislim da sam to i ja samim tim što sam se kao javna ličnost upustio u ovu „ludoriju“. Ali ništa bez pomoći države. Prvi put ove godine naplatio sam subvencije. Malo je to, u odnosu na uloženo, ali je taj novac bitan. Dobar je osećaj znati da u ovoj priči nisi sam, a to je ono što svaki seljak traži.

VOLEO BIH JOŠ DECE OTAC četvoro dece, Nenad Jezdić veruje da je suština napretka u natalitetu. - Sada brujimo svi o Kosovu. Vratićemo Kosovo, siguran sam. Ali, moraju da se rode ti Srbi, koji će da ga zasluže i zadobiju. Mi smo umirući narod. Kako mi život odlazi, žao mi je što nemam još dece. Radim kao mikseta. Puna mi je glava i pozorišta i filma, gazdinstva i tehnologije. Raspukni se, glavo, ali daj sve od sebe.

Srce, utroba, i ludačka energija, kaže, vodili su ga da ostvari svoj san, pa i po cenu da se zaduži, ali siguran je da o svemu tome neko vodi računa.

- Na jednoj ikoni sam pročitao: „Dar Božji, a trudio se taj i taj...“ Treba tako da tumačimo stvari, da sve što radimo su darovi, a na nama je da se trudimo. Ne mogu ni da zamislim, da bi mi se mogao desiti neki materijalni boljitak, bez rada. Mnogo ljudi sede po kafićima, besciljno luta ulicama, upija prazne i nudi pompezne priče. Sanja bogatstvo i lagodan život. A znate li koji put treba da se pređe da bi se dobila flaša rakije. U tom jednom litru nalazi se 10 kilograma šljive. Koliko tamo neki čovek mora da se savija ne bi li pokupio te šljive.

Sa gorčinom i zabrinutošću, Jezda priča o sudbini srpskog sela. Izjeda ga muka seljakova, jer vidi sve.

- Tužno i nesretno je. Ta komunistička kakafonija napretka, idealnog života, pravde i jednakosti poistovetila je seljaka i industriju, uništila selo, radne navike, želju da se seje i bere. Voleo bih da moje gazdinstvo uznapreduje i da zaposlim petoro, desetoro ljudi, da se uhlebe u ovoj rakiji. Da imaju svoju platu i da kažu, zaposlio sam se u svom selu. Ima nade...

U pola rečenice glumac i poljoprivrednik Nenad Jezdić, baca pogled na sat i završava razgovor. Maše komšiji Milijanu i dovikuje: „Prebaci mi ona drva do večeras.“ Radniku Ivi: „Proveri vatru... žurim na predstavu. Eto me rano ujutro...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije