MANASTIR Banjska kraj Zvečana je jedna od najznačajnijih srpskih svetinja, carska lavra Nemanjića, ali danas ima samo jednog monaha, igumana Danila, koji je istovremeno i jedini čuvar ove zadužbine - grobne crkve kralja Milutina. Mladi Danilo je bio iskušenik u manastiru Sveti arhangeli kod Prizrena, koji su 2004. albanski ekstremisti spalili do temelja.

Iskušenika tad premeštaju u Banjsku gde se zamonašuje kao prvi kaluđer posle 520 godina, a u manastir ubrzo stiže i poveća bratija. Rukovodstvo nad Milutinovom zadužbinom preuzima Simeon Vilovski i tvrdi da će joj vratiti stari sjaj i mošti svetog kralja, koje su tu počivale do Kosovske bitke. Istovremeno u opštini Zvečan planiraju da kraj Milutinove zadužbine izgrade banjski centar i smeštaj za reke poklonika za koju su se nadali da će krenuti ka Banjskoj, čim bude obnovljena.

Međutim, veliki poduhvat pretvorio se u veliku bruku: posle nekoliko godina otkrivene su pronevere ogromnih suma za obnovu Banjske, gde je izgrađen samo ogroman novi konak, dok je manastirska crkva Svetog Stefana ostala ruševna kao i ranije. Iguman Vilovski je pred hapšenjem zbog finansijskih malverzacija pobegao u Grčku a za njim je otišla sva bratija, osim igumana Danila koji je srcem i dušom odan Banjskoj.

VATRA I VODA Banjska je od Kosovske bitke do danas delila sve tragedije svog naroda i crkve, kaže iguman Danilo. - Ovde su 1999. pred ognjem sklonjene retke i dragocene ikone iz Prizrena, uključujući čudotvornu Bogorodicu Kazansku iz Saborne crkve, a ikonostas i nekoliko ikona iz 19. veka spasene su iz uništene crkve u Vučitrnu. Danas im ne preti vatra već voda koja curi iz rupa na krovu i zidovima - kaže iguman.

- Nažalost hram Svetog Stefana je u očajnom stanju, krovna konstrukcija je popustila, kiša i vlaga nagrizaju zidove koji se obrušavaju - kaže iguman Danilo. - Ljudi iz Banjske pomažu da se sačuva šta se sačuvati može, ali svetinji je neophodna pomoć stručnjaka. Ona se od započetih a ostavljenih radova samo još brže ruši.

Iako zub vremena i nebriga nagrizaju manastir koji je preživeo mnoge paljevine, turske pohare i novovekovne pljačkaše blaga, iguman Danilo kaže da to nije najveća opasnost.

- Zaborav je najstrašnija pretnja Banjskoj - kaže usamljeni monah. - Molim se svaki dan samo da ova svetinja ne iščili iz pamćenja naroda.

Iguman se, kako kaže, moli na gorskom visu među ostacima moćnih srednjovekovnih zidina gledajući na stari karavanski drum preko „zlatne planine“ Rogozne. On kaže da je drevna staza danas jedan od retkih puteva koji još uvek nije zaprečio Kfor i kojim se snabdeva stanovništvo severnog Kosmeta.

- Šest vekova ovaj manastir je bio u ruševinama, a narod ga je i takvog uporno obilazio iako su svi mogući zavojevači pokušavali da ga silom oteraju. Sad je ponovo strašno vreme, ali verujem da će Srbi jednog dana ponovo doći starim putem preko Rogozne - kaže iguman Danilo.