JUTRO, 14. decembar 1976. godine. U najotmenijem predgrađu Pariza, u američkoj bolnici, u tišini protiču poslednji sati srpskog kneza Pavla Karađorđevića. Nad njim bdi njegova supruga kneginja Olga. On samo povremeno, bolno jaukne. Razgovetno je jedino: „Nemojte ih ubiti“!

- Moja majka Olga mu je držeći ruku govorila: „Opet tvoj košmar“. Otac je često sanjao ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Taj san pratio ga je i u izgnanstvu. Progonio ga je i taj oficirski mač, metafora srpskog svrgavanja i stradanja - kaže za „Novosti“ princeza Jelisaveta Karađorđeić.

Ona je još pod utiskom vesti o očevoj rehabilitaciji. To joj je, govorila je za „Novosti“ nedavno, bila najveća životna želja. Da se skine ljaga sa njegovog imena i da ga, sa Olgom i bratom Nikolom, sahrani na Oplenac.

- Još kao da sanjam. Osećanja se smenjuju, osmeh i suze - dodaje Jelisaveta.

- Vest me je iznenadila, mada sam joj se nadala čitav svoj život.

Da je odluka Suda da se rehabilituje knez Pavle trebalo da dođe mnogo ranije, smatraju i istoričari. Za istorijsku nauku neopterećenu ideološkim pogledom, knez Pavle nikada nije tretiran ni kao zločinac, ni kao izdajnik naroda i države.

- On je sticajem prilika nasledio kralja Ujedinitelja koji je napravio drastične revizije odnosa u zemlji zavodeći diktaturu - ovako o ulozi i rehabilitaciji kneza Pavla za „Novosti“ govori Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

USPOMENE TOMISLAVA KARAĐORĐEVIĆA Dilemu o tome kakva je uloga kneza Pavla, i da li je uopšte imao u potpisivanju Trojnog pakta, prvi je izneo princ Tomislav Karađorđević. On je, u svojim „Memoarima“, zabeležio jedan od poslednjih razgovora sa knezom o bolnom pitanju razdora u srpskom narodu. - Više puta, dok je živeo u Parizu, želeo sam s Pavlom da razgovaram o Trojnom paktu. Da od njega čujem šta je, stvarno, tada bilo - piše Tomislav. - Odgovorio mi je diplomatski, kao pravi džentlmen: „Jednog dana ćete i o tome sve pročitati“.

On smatra da je nekadašnji namesnik, s jedne strane, imao zadatak da zemlju iz diktature prevede u stanje kakve-takve demokratije, očuva jedinstvo zemlje i sačuva presto maloletnom kralju Petru.

- Uprkos brojnim problemima i krizama, uspeo je u tome - kaže Pavlović. - Na međunarodnom planu, ne samo što je bio engleski đak, ljubitelj zapadne kulture i umetnosti, dakle zapadnih vrednosti uopšte, on je verovao Britancima. Sa njihovim interesima saobražavao je i spoljnu politiku Kraljevine. Na njihov nagovor oslobodio se Milana Stojadinovića, jednog od najefikasnijih predsednika Vlade u Kraljevini. I ne samo što se oslobodio, nego ga i deportovao britanskim špijunima koji su ga odveli na Mauricijus.

Momčilo Pavlović objašnjava da su ga ga Britanci potom odbacili jer je sledio interese sopstvene države, a ne britanske.

- I knez Pavle je istim putem proteran i odveden u Keniju - tvrdi Pavlović.

- U tim okolnostima učinio je najbolje za zemlju i narod - pregovarajući sa Hitlerom, pokušavao je da zemlju sačuva u neutralnom statusu i da od njega dobije takve uslove koje nikome nije obećao.

O pregovorima sa Hitlerom redovno je obaveštavao britanskog poslanika. Ali, pred njim je bila dilema - da li da se potpiše Pakt, da mu pristupi, ili da se suoči s ratom. Od Britanaca je tražio efektivnu vojnu pomoć. Umesto toga dobio je savet - da jugoslovenska vojska napadne italijansku vojsku u Albaniji, pobedi je i tako se naoruža!

Posle dugih vaganja i konsultacija, doneta je odluka da se pristupi Paktu. Pučisti koji su kneza smenili, smesta su dali izjave da prihvataju sve uslove iz Pakta. Ali, Hitler je bio neumoljiv.

- Posleratne ideološke konstrukcije komunista da je izdao zemlju i narod su ideološke osude ne samo kneza Pavla nego i monarhije kao takve - kaže Pavlović. - Danas, Srbija nema razloga da istoriju i ličnosti meri i vrednuje kroz ideološku prizmu pa je, shodno tome, i rehabilitacija trebalo da dođe mnogo ranije. I knez Pavle i drugi pripadnici monarhije zaslužuju dostojno mesto u srpskoj prošlosti, ali i sadašnjosti.

Državna komisija Demokratske Federativne Jugoslavije, međutim, osudila je kneza Pavla Karađorđevića, između ostalog i zbog toga što je „potpisao Trojni pakt i time doprineo agresivnom ratu sila Osovine“. Tim koji je prikupljao dokaze, na osnovu kojih je i amnestiran od najtežih kvalifikacija, Sudu je predočio: Pakt nije zaključio namesnik, nego Vlada Kraljevine Jugoslavije, uz saglasnost svih političkih relevantnih predstavnika, a naročito hrvatskih.

Sa stanovišta činjenica prava, morala i pravde, optužbe i osude kneza Pavla, kao ratnog zločinca su čista fikcija i proizvod Brozove mašinerije u cilju osvajanja apsolutne vlasti - navode zastupnici princeze Jelisavete koja je podnela zahteve za rehabilitaciju oca.


MESTO NA OPLENCU

KNEZU Pavlu Karađorđeviću, kao i ostalima iz loze velikog Vožda jeste mesto na Oplencu - kaže za „Novosti“ Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine Kralja Petra Prvog u Topoli. Ipak, kako će i kada njegovi posmrtni ostaci biti preneti iz Lozane prvenstveno je pitanje porodice. Budući da je knez bio i namesnik, smatram da bi bilo uputno da mu i država oda počast, kada je prihvatila da ispravi višedecenijsku nepravdu i rehabilituje ga. (I. L.)