FRANCUSKA Legija stranaca i dalje odaje počast svom poginulom legionaru Goranu Franjkoviću, mladiću iz Subotice, koji je stradao kao član Misije UN u Avganistanu. Poslednjih nedelja mnogi zabrinuti roditelji pozivaju telefonom porodicu Franjković - ili traže informacije kako je njihov sin otišao u Legiju stranaca, ili strepe da i njihovi sinovi, koji su u Francuskoj, ne dožive tragičnu sudbinu.

- Ljudi su zabrinuti jer se u Legiju stranaca odlazi pod malo tajanstvenim okolnostima, a, kada su primljeni, legionari imaju obavezu da ćute o svojoj obuci i ratnim aktivnostima. Uz to, kod nas vlada zabluda da je Legija stranaca armija plaćenika i kriminalaca, a ja zabrinute ljude uveravam da je reč o najelitnijoj jedinici u sklopu francuske vojske - objašnjava Pavao Franjković.

Legija danas ima 7.658 vojnika, njih dvadesetak su građani Srbije.

Čak 76 legionara je do sada poginulo u Avganistanu. Otuda i zabrinutost. Majka jednog od njih priča:

- Moj sin je bio bokserski šampion, dobrovoljno je služio u Vojsci Srbije, a onda se upisao u Legiju stranaca i promenio ime i prezime. Dugo nam se nije javljao i ne znamo da li je živ ili mrtav. A ne znamo ni pod kojim imenom da ga tražimo u Francuskoj.

Legija stranaca je veoma oprezna u deljenju novih identiteta i zahteva nacionalni pasoš, proveru u Interpolu i Evropolu, potvrde o neosuđivanju u Srbiji i posebnu proveru kompletne porodice.

- Prošla su vremena kada se u Legiju odlazilo zbog avanturizma i prikrivanja delinkvencije. Poslednjih godina u Legiju stranaca odlaze ljudi koji vole uniformu, oružje, borbu - kaže Aleksandar Rakočević, jedan od bivših legionara sa naših prostora. - U samoj Legiji kažu da imamo ratnički temperament, koji je njima potreban, a tu su i nedavni ratovi, pa naši momci imaju i iskustvo.

Poslednjih godina u ovu jedinicu se najviše prijavljuju Južnoamerikanci, potom Kinezi i, zatim, Balkanci. Većinu regruta u Legiji čine muškarci koji su pobegli iz svoje domovine iz političkih i ekonomskih razloga, ili zbog potrebe da „počnu život iz početka“.

Dosta naših ljudi je uspelo u Legiji. Legionar iz Rume je, na primer, bio član komisije za psihotestove regruta. Jedan Beograđanin je već decenijama kuvar u Legiji i zovu ga Mile Kutlača, ali on o tome ne želi da govori. Treći legionar je instruktor za snajperiste i nosilac vredne značke „zlatnog jaguara“.

Najveći broj srpskih državljana koji stupaju u Legiju stranaca prijavljuje se preko sajta, koji je otvoren 2001. godine. Od kako su ukinute šengenske vize, u Srbiji su se pojavili i agenti za vrbovanje mladića za Legiju stranaca. Ilegalni regrutni centri za legionare nalaze se u Beogradu, Subotici, Titelu, Budvi, Cetinju, Skoplju i Sarajevu.

Beograđane, na primer, vrbuje K. R., bivši legionar, koji ima sklopljen posao s jednom agencijom iz Francuske. Prioritet imaju nekadašnji pripadnici specijalnih vojnih i policijskih jedinica. Garantuje im se anonimnost u Legiji stranaca:

- Ulaskom u Legiju gubi se identitet i postaješ samo broj. Taj broj označava tvoje redno mesto u Legiji stranaca od njenog osnivanja - objašnjava K. R.

Zlatko Dudaš jedan je od retkih naših legionara koji je tamo dočekao penziju:

- Bio sam snajperista u helikopteru. Ratovao sam na mnogim prostorima i službovao u gotovo svim prekomorskim bazama. Nagledao sam se dosta ljudi koji su bili prosto zaljubljeni u Legiju. Ratuju za prvu platu od 1.370 evra. Vojnik sa svega deset meseci koji ratuje u Africi zarađuje mesečno 3.567 evra, dok stariji zastavnik mesečno prima 4.818 evra - otkriva Dudaš za „Novosti“.