DA jedan čovek može mnogo više nego neke institucije, potvrđuje mladi upravnik pošte i jedini poštar u Kuršumlijskoj banji, Filip Filipović (28), koji je probudio nadu meštana da će se nešto promeniti u ovoj davno zamrloj topličkoj banji. Dok napušteni i ruinirani objekti u samom centru banje, nekada jedne od najlepših u čitavoj zemlji, deluju sablasno, okrečena i uređena zgrada pošte kao da ne pripada ovde. Samoinicijativno i od svojih sredstava uredio je i opremio Filip.

- Kada sam pre pet meseci počeo da radim u ovoj pošti, ambijent nije bio prijatan ni za mene ni za stranke. Krenuo sam od fasade. Omalterisao sam je, okrečio, postavio natpise, uredio stepenište, postavio žardinjere i iskrčio okolni prostor - objašnjava mladi upravnik.

Kada je uredio spoljašnjost, kaže, usredsredio se na enterijer - okrečio zidove, ofarbao pod, restaurirao stolariju, postavio klupe, staze, zavese, slike... a deo poslovnog prostora oplemenio je i etno-motivima ovog kraja. Deo je doneo od kuće, a deo su poklonili meštani.

PRIZNANJE - ZA angažovanje na uređenju pošte Filip je dobio priznanje „Poštanski oskar“ u okviru akcije „Malo dobre volje da nam bude bolje“ koju je organizovalo JP PTT Srbije. Ovaj vredni sužbenik pobedio je u konkurenciji 67 pošta u zemlji - objašnjava Aleksandar Ristić, rukovodilac službe za poštanski sobraćaj i zamenik direktora pošte u Prokuplju, napominjući da su mu sredstva, koja je mladi upravnik uložio u uređenje pošte, potom refundirana...

- Da bih sve doveo u red ostajao sam ovde posle posla, dolazio vikendom i trud se isplatio - priča skromno Filip, koji je kao je poštar često i jedini posetilac u oko 500 domova u raštrkanim selima na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom.

Kako je reč uglavnom o starijim ljudima, osim što im donosi poštu i penzije, Filip nabavlja i namirnice, lekove...

Nedavno je spasao život osmadesetogodišnjoj Radmili Pećaranin iz sela Krtoka.

- Pala je niz liticu ispred svoje kuće i više od sedam sati bespomoćno ležala na zemlji. Kada sam došao pred kuću da joj dostavim penziju, ugledao sam razbacane opanke. Shvatio sam da nešto nije redu. Našao sam je kako bespomoćno leži na zemlji već na ivici snage. Pošto Radmila teško hoda, odneo sam je do kuće i pomogao joj da se povrati od iznemoglosti i straha da je niko neće pronaći - priča skromno ovaj mladić koga žitelji sela uz administrativnu liniju sa Kosmetom prosto obožavaju. Baš onako kao u Kuršumlijskoj banji, gde je Filip doneo nadu da će se nešto u ovom mestu, gde sve propada, termomineralne vode sa izvora nekontrolisano otiču i potapaju banjski krug, podrivaju temelje okolnih objekata, ali i stabla drveća, koje se od tople vode vremenom suši, promeniti.