CRNOKOSA devojčica, Sofija Kiš, rumenih obraza i tamnih krupnih očiju, rodila se pre tri meseca u kući svojih roditelja na Voždovcu. Njena majka, Adel Viktorija, sa Filipina, nije želela da se porodi u bolnici, već je bebu na svet donela u svojoj kadi. Ovom svečanom činu prisustvovao je i otac Vladimir, a porodici Kiš je pomogla babica Divna Miljković. U Beogradu ovo nije usamljen slučaj, jer ima još žena koje su želele i koje su se porodile u svom domu.

Sofijina mama, Adel Viktorija kaže da je oduševljena što je sve bilo kako je želela, jer je porođaj kod kuće uobičajen u zemlji iz koje ona dolazi.

- Dosta smo istraživali na Internetu i raspitivali se kako bismo to izveli - priča ponosni otac. - Hteli smo da taj čin bude što opušteniji i bez stresa po novorođenče. Od ginekologa smo dobili zeleno svetlo, jer su svi nalazi bili dobri. Porođaj je trajao oko šest sati i jako sam srećan što sam prisustvovao. Ne postoji ništa na svetu što bi me toliko usrećilo kao taj trenutak kada sam prvi put video svoje dete.

Divna Miljković je dugo godina radila u porodilištu „Dr Dragiša Mišović“, a svoje aktivnosti na promovisanju ovog plemenitog zanata nastavila je i posle penzionisanja kao predsednica Udruženja babica Srbije. I danas se rado seća svog prvog radnog iskustva van bolnice.

- Posle završene srednje škole dobila sam posao u Orašju u Bosni - priča iskusna babica. - Radila sam u domu zdravlja i bili smo zaduženi za 20 sela. Tu sam stekla prva iskustva. U Beogradu me je pre 15 godina pozvala jedna porodica stranaca, jer je žena htela da se porodi u svom stanu. Tražili su da samo budem prisutna, jer su već imali iskustvo sa porođajem kod kuće. Tako je sve krenulo.

U mnogim evropskim zemljama žene se sve češće odlučuju da donose bebe na svet onako kako se to nekad radilo, a u Hrvatskoj poslednjih meseci trudnice plaćaju i do 1.000 evra babice koje dolaze ih Holandije. U Srbiji je malo drugačije.

- Ne postoji dozvola za kućni porođaj, ali ni zabrana - objašnjava Divna Miljković. - Kao babica, imam obavezu da pomažem osobi koja se porađa. Na ovaj korak se odlučuju žene koje su otvorenije prema životu i koje imaju svest o vrednosti rađanja. Među njima je bilo dosta strankinja, ali i naših žena, iz svih obrazovnih struktura i socijalnih miljea.

Jelena Banac, majka tromesečne Milice kaže da je ranije znala za ovu mogućnost da bi se tako porodila.

- Ako budemo imali drugo dete, sigurno ćemo to uraditi kod kuće - kaže Jelena. - Ženama treba razbiti predrasude o porođaju kao nekom strašnom činu, koji je bolan, težak i uvek mora da bude komplikovan.


VAŽAN NADZOR

- PLANOM mreže zdravstvenih ustanova predviđeno je da se žene u Srbiji porađaju isključivo u zdravstvenim ustanovama opštih bolnica koje imaju ginekološko-akušerska odeljenja, vanbolničkim porodilištima pri domovima zdravlja, u specijalizovanim ustanovama i u porodilištima pri kliničko-bolničkim centrima - kaže Nebojša Jokić, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja. - Zakon „ne prepoznaje“ termin porođaj kod kuće, jer je neophodno da svaka trudnica ima porođaj pod stalnim medicinskim nadzorom.