Hiljadu crvenih jaja za goste

I JUTRO poranilo nad Koporinom. Udara zvono. Zvuci zapljuskuju brda, pa se vraćaju u zvonike.

Traje prva liturgija, jutrenje na Veliki četvrtak, a manastirska crkva puna ljudi. Za pevnicom sedam monahinja. Pojanje kao iz jednog glasa.

Sve je kao što biva u hramovima vere. A, u ovoj svetinji, nadomak Velike Plane, koju je podigao kao svoju zadužbinu sin cara Lazara despot Stefan Lazarević, u poslednjoj deceniji četrnaestog veka, pred oltarom - deca. Posle liturgije, primiće svoju prvu pričest.

To su naša, koporinska deca - šapuće nam jedna monahinja.

Roditelji veruju da im je porod blagoslovio upravo sveti despot Stefan Lazarević, njegove isceliteljske mošti, koje se čuvaju u ćivotu ovog manastira.

Mi smo tu da zabeležimo jedinstven običaj farbanja vaskršnjih jaja. Odavde će ih, na sam dan Vaskrsa, poneti svi koji u svetinju dođu.

To je naš dar na radost Hristovog vaskrsenja - kaže igumanija Agnija, starešina manastira. - Ali, i na radost što svetinja nikad nije sama. Nema dana da neko ne dođe. Za praznike, posebno ovaj, porta je puna. Iglu da baciš, ne bi imala gde da padne. Prošle godine, odozgo, od ulaza, na pričest su strpljivo čekale tri kolone ljudi. Ove godine očekujemo i više gostiju.

Ponovo zvono posle liturgije. Pričest i doručak za sve koji su se zatekli na parčetu ovog, manastirskog metoha. A, monahinje, u kuhinji, iza konaka pripremaju sve što je potrebno da se počne sa lepim hrišćanskim običajem - farbanjem jaja.

Do tančina smo ovaj običaj sačuvali i negovali - govori mlada monahinja.

Filozof po obrazovanju, pre sedam godina, ovde je našla mir. Dalje... ne pitamo. Put koji mlade ljude dovede do manastira je samo njihova tajna. Do kraja života.

Igumanija daje blagoslov da poslušanje može da počne. Monahinja u vodu, u koju se kuvaju jaja, naliva malo bogojavljenske vodice. Prva boja - crvena. Prvo jaje - crveno. Kao nevina krv Hristova na Golgoti. Ali, i kao boja radosti njegovog vaskrsnuća. A, prva šara - početna slova vaskršnje čestitke: Hristos vaskrese, Vaistinu vaskrese!

Hiljadu i više jaja treba ofarbati i išarati dok sunce na zapadne za obronke oko manastira.

Veliki posao - kažemo.

Na radost je - odgovara monahinja. Zato smo odabrali Veliki četvrtak. Petak je veliki dan tuge. I Velika subota je dan za farbanje, ali se na Veliki petak iznosi Plaštanica, pod kojom su vaskršnja jaja.

Igumanija Agnija nam posle priča da su pod Plaštanicom godinama u ovom manastiru vaskršnja jaja - sačuvana.

- Sve se unutra sasuši, a ljuska ostane u sjaju kao da je boju upravo primila. I to traje - govori mati Agnija. - Neki vernici su nam pričali da se i u njihovim kućama, jaja koja ponesu odavde, godinama sama čuvaju.

Posao odmiče, monahinje se smenjuju. U kuhinji, iza konaka, pomažu im i majke, pristigle u dom svoje dece. Manastir smatraju i svojom kućom.

A, kad se u manastir čudesne lepote slije više od hiljadu ljudi, igumanija iznosi veliku korpu, punu vaskršnjih jaja. I, deli narodu.

Kaže nam mati Agnija:

- Kao i prethodnih godina, tako i ove - dođite i vi da osetite tu radost i čudo svetinje.

Dan se bliži kraju. Odlazimo. Ostaje manastir u dolini. A čini se da se sa samim nebom spaja.