Adam preživeo i Štazi

POŠTOVANA gospodo, ja sam žrtva istočnonemačke tajne službe Štazi i jugoslovenske Udbe, pa vas molim da pronađete moj dosije i pomognete mi da ostvarim svoja ljudska prava kao bivši politički zatvorenik u Nemačkoj.

Ovu molbu poslao je prošlog meseca Adam Lauks iz Berlina, penzioner, poreklom iz Vojvodine, koji je bio uhapšen u Istočnoj Nemačkoj, optužen za špijunažu i pokušaj ubistva nemačkih funkcionera. Lauks je rođen 28. jula 1950. godine u Beški, i posle studija i zaposlenja u Beogradu, kao službenik Ljubljanske banke, otišao je u Berlin da bude šef njenog predstavništva u DDR-u.

- Uhapšen sam 1982. godine u prostorijama Ljubljanske banke u Berlinu. Agenti Štazija odveli su me u zatvor i mučili da priznam ko me je iz Jugoslavije poslao kao špijuna i atentatora u DDR. Prvo su me fizički zlostavljali, prebijali i vezivali lisicama i lancima za krevet. A potom su me zatvorski lekari secirali na živo da bih priznao optužbe - seća se Adam Lauks.

Sve je počelo, kaže, 1972. godine, kada je kao student ekonomije u okviru državne razmene posetio DDR. Bio je tada prvi put u Berlinu, koji je kasnije posećivao više puta, do 1975. godine.

- U Nemačkoj sam se družio sa mladim poslovnim ljudima, koje sam nagovarao da dođu u Beograd i vide kako se slobodno živi u Jugoslaviji. Obožavao sam Josipa Broza Tita i o njemu lepo govorio, ali sam, priznajem, ogovarao političare DDR-a i SSSR-a, što mi je došlo glave. Neko me je od njih prijavio agentima Štazija... - objašnjava Lauks.

Do ovih saznanja je naknadno došao aprila 2010. godine, kada su u Nemačkoj svi dosijei zloglasnog Štazija otvoreni i dati na uvid građanima i žrtvama tajne policije. Tako je i Adam Lauks prvi put pogledao odlomke iz svog policijskog dosijea.

- Iz njih se vidi da je Štazi imao kontakte sa Udbom i vojnom službom KOS u Beogradu i Ljubljani, gde je bila direkcija moje banke, tražio podatke i moju proveru. Ja sam u zatvoru Štazija, u Berlinu, posle mučenja štrajkovao glađu, pa su Nemci bili primorani da mi spasavaju život. Verovali su da ću da umrem i deportovali me iz Nemačke u Sloveniju. Kada se to dogodilo, postao sam predmet obrade jugoslovenske tajne policije - tvrdi Lauks.

U to vreme, sredinom osamdesetih, oženio se u Sloveniji, ali se ispostavilo da je i dalje bio praćen, jer je Štazi stalno u Beograd i Ljubljanu slao lažne podatke o navodnim namerama Adama Lauksa.

- Kako vidim iz mog dosijea, optužen sam da sam pripremao atentat na Erika Honekera, predsednika Istočne Nemačke. Zbog toga je Štazi poslao u Beograd zahtev Udbi da me 1987. godine uhapse. Iz dosijea se vidi da je moj slučaj bio toliko važan Štaziju da je za njega znao i lično Miša Volf, šef ove agenture - otkriva nam Lauks.

Zadovoljan je, naravno, što ga jugoslovenska policija nije predala Štaziju...

- Trenutno radim na sortiranju dokumentacije iz Arhiva Štazija i lekarskog kartona iz bivše zatvorske bolnice u Berlinu, koja zvanično nije postojala i nigde nije bila registrovana. Uspeo sam da uz pomoć kustosa Muzeja Štazija nađem tu bolnicu, dovedem u nju novinare „Šterna“ i pokažem gde su me mučili i secirali - kaže Lauks.

Bio je zatočen prvo u centralnom berlinskom zatvoru „Moabit“, a potom je prebačen u zatvor „Rumelsburg“. Lekarski karton pokazuje da su mu doktori tajne policije 28. februara 1983. secirali unutrašnji mišićni prsten, sekli vene i puštali krv „na živo“.

Adam Leuks danas ima 61 godinu i želi da uz pomoć BIA kompletira dokumentaciju, kako bi došao do pravde i, kaže, ostvario svoja ljudska prava:

- Preživeo sam torturu Štazija, ali želim da tužim državu Nemačku za zlostavljanje i da tražim milionsku odštetu, ne da bih naplatio svoje muke, već da bih javnosti pokazao da država, kada čini zločin, za to mora da bude i kažnjena - poručuje vojvođanski folksdojčer Adam Lauks, koji danas živi u Berlinu.