Posle šest i po decenija deo zagonetke zvane Nikola Kalabić je rešen. Osnovni sud u Valjevu doneo je zvanično rešenje po kome je Nikola Kalabić, geometar iz Valjeva, četnik, saborac Draže Mihailovića i komandant Gorske garde Jugoslovenske kraljevske vojske - mrtav. Rešenje je doneto na lični zahtev Kalabićeve unuke Vesne Dragojević, koja želi da rehabilituje svog dedu. Ona je sudu dostavila izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca da je njen deda ubijen u kanjonu reke Gradac, kod Degurićke pećine 19. januara 1946. godine.

- Više od šest decenija Nikola nije bio ni živ, ni mrtav. Komunisti mu posle rata nisu sudili kao četniku i izdajniku, čak ni u odsustvu. O njegovoj sudbini nije ostao dostupan pisani trag - kaže Vesna. - Borili smo se da dokažemo da deda nije izdajnik, koljač, pijandura, siledžija, gibaničar, prostak, kako ga je komunistička propaganda predstavljala.

Zlatan džepni sat, nekoliko fotografija i četnička kokarda jedine su uspomene Vesne Dragojević iz Valjeva na svog dedu Nikolu Kalabića. Ona je danas sa svoje tri ćerke njegov jedini direktni potomak. Kako država nije objavila gde je Kalabić sahranjen unuka Vesna traga za rešenjem drugog dela zagonetke.

- Bila sam kod Degurićke pećine da pronađemo gde počivaju njegove kosti i da ga sahranimo kako pravoslavna vera i običaji zapovedaju. U proleće planiramo da mu podignemo spomenik u Valjevu - kaže unuka Vesna.

RANKOVIĆEVO SVEDOČENJE Ministar Aleksandar Ranković je u jednom intervjuu 1947. godine priznao da su komunisti ispunile obećanje da će mu oprostiti sve grehe zbog uloge u hvatanju Mihailovića, pa je Kalabiću promenjen identitet. Poslat je da živi negde u Bosnu, gde ga niko nije poznavao, ali ga je Udba tamo ubila jer se propio i progovorio. Bilo je priča da je Kalabić zadavljen u beogradskom bioskopu "Odeon" dok je gledao partizanski film. I da je upucan u bekstvu u okolini Valjeva, ali i da je pušten da pobegne u Južnu Ameriku, pa da je viđan u Čileu.

Rođen 1906. u Derventi, u porodici žandarmerijskog kapetana Milana, Kalabić je posle studija geodezije pred rat bio šef Katastarske uprave u Valjevu. I danas u zemljišnim knjigama postoje i koriste se premeri s njegovim potpisom. U Beogradu, na studijama geodezije, upoznao je Borku, venčali se i dobili blizance Milana i Mirjanu.

Pristupio je četnicima i postao zamenik đenerala Draže Mihailovića. Kao komandant, opisivali su ga seljani, bio je bahat i napadan prema tuđim ženama.

- Kalabić sam ja, bre!

To je nadahnuto u televizijskoj drami o hvatanju Draže Mihailovića izgovarao glumac Zoran Rankić, koji je glumio Nikolu Kalabića. Danas Vesna Dragojević kaže da njen deda nije bio bahati ženskaroš, lak na nožu. Unuka tvrdi da je 1941. godine Nikola vozio američku limuzinu "bjuik", imao biblioteku sa nekoliko hiljada knjiga i bio je osnivač Sokolskog društva u Valjevu. Nikola Milovanović, istoričar OZNE tvrdi da su otac Milan i sin Nikola Kalabić kao četnici počinili surove zločine nad komunistima, partizanima i njihovim saradnicima.

- Kalabić je pao u ruke Ozne 1945. godine. U toku istrage, posle razgovora sa funkcionerima OZNE napisao je svoju ispovest i potvrdio da ima informacije o đeneralu Draži. Računao je da je time postigao dogovor, kakve je pravio sa okupatorima, da bi sačuvao živu glavu - piše Milovanović.

TAJNA U GROBU
- U vreme nacističke okupacije, cela Nikolina porodica bila je u logoru na Banjici. Oca Milana, koji je imao deset odlikovanja iz Prvog svetskog rata ubili su u logoru posle zverskog mučenja. Suprugu Borku i porodicu iz logora je spasao čovek kome je Nikola bio kum. Posle rata Borka Kalabić nikad nije pričala o Nikoli, iz straha da se deci nešto ne desi. Sve Kalabićeve tajne odnela je sa sobom u grob.

I Slobodan Krstić Uča, oficir OZNE koji je uhvatio Kalabića i potom i generala Mihailovića, potvrdio je u memoarima da je četnički komandant Gorske garde u razgovorima sa Slobodanom Penezićem Krcunom, šefom tajne službe pristao da izda Dražu.

- Ponuđene su mu garancije i on je prihvatio nagodbu. Kada smo uhvatili Dražu u martu 1945. osetio sam da je Kalabić psihički pao, jer mi je rekao da ga ne izvodimo pred đenerala. U međuvremenu je Kalabić obrijan i smešten u stan Udbe u Kosovskoj ulici broj 43 u Beogradu. Krcunov šofer Josif Cvetković mu je donosio hranu - pisao je Uča.

Savremeni istoričari su suočeni u arhivima sa mnogo dokaza o kolaboraciji Nikole Kalabića sa Nemcima, ali i o saradnji sa šefovima OZNE, pre svega, sa Slobodanom Penezićem.

- Čudne su okolnosti pod kojima je sudskim putem utvrđeno da je Nikola Kalabić mrtav i da je ubijen u januaru 1946. godine - kaže istoričar Bojan Dimitrijević, član Komisije za utvrđivanje okolnosti o sudbini Draže Mihailovića. - U Arhivu BIA video sam originalna pisma i fotografije Nikole Kalabića, koja su potpisana njegovim pseudonimom Slobodan Ranković. Ta pisma koja je Kalabić poslao Udbi su iz decembra 1945. i marta i aprila 1946. godine i deluju autentično. Ona potvrđuju pretpostavku da je Nikola Kalabić imao udela u akciji hvatanja Draže Mihailovića. Kako Kalabiću nikada nije suđeno, mislim da nema osnova da bude rehabilitovan!

AMERIKANCI
O komandantu Gorske garde pisano svedočanstvo ostavio je američki pukovnik Albert Sajc. - Bio je najzanimljivija ličnost četničkog pokreta. Visok, vitak, snažne građe, lepih crta lica, lako prepoznatljiv. Imao je crnu gustu bradu, koja mu je savršeno pristajala i zelene oči koje su prosto streljale.
Koliko ga je Sajc cenio, svedoči podatak da je Nikoli poklonio svoj revolver.

Tokom suđenja 1946. Draža Mihailović je rekao da je, ako je tačno da ga je Kalabić odao Nikola kompletan izdajnik: "Izdao je Pećanca, svog oca, mene, a sutra će i Vas!"

Suznih očiju unuka Nikole Kalabića poriče da je njen deda izdao četničkog komandanta, čija je bio desna ruka:

- Nikola nije izdao Dražu Mihailovića! Sada je zvanično sudskim putem utvrđeno da su ga agenti OZNE ubili dva meseca pre nego što je Draža komunistima pao u ruke. Njemu su otadžbina, kralj i đeneral Draža bile tri najveće svetinje!

Ni danas se sa sigurnošću ne zna kako je ubijen "gorski car" Kalabić, jer pojedini ravnogorci sumnjaju u svedočenje popa Mijaila da je to učinila OZNA u januaru 1946. godine. I istoričari OZNE imaju različite priče. Nikola Milovanović je pisao u "Istoriji OZNE" da je Kalabić ubijen u leto 1946. godine:

- Kalabić se slobodno kretao Beogradom. Jedne večeri revolverski hici iz ruke čoveka, čiji su najbliži bili žrtve Nikolinih zločina, zapečatili su sudbinu komandanta Gorske garde, koji se mrtav stropoštao na asfalt.

Slobodan Krstić je pak zapisao da je Nikola Kalabić zadavljen u zatvoru, kada je namamljen da poseti đenerala Dražu:

- Seo je na stolicu i bio vezan, dok je čekao da vidi Dražu. Onda su ga trojica vojnika, u prisustvu Vladana Bojanića, Mila Milatovića i mene, obmotali zavojem, namakli mu konopac oko vrata i naglo zategli omču.

Posle nestanka tj. smrti Nikole Kalabića njegova porodica se našla na meti političkog progona. Oduzeto im je 30 ari imanja na Divčibarama, u porodičnu kuću u Valjevu komunisti su uselili svoje simpatizere.

- Nikolina supruga, moja baka Borka, izgubila je posao u valjevskom Katastru, a čak joj je bilo ograničeno kretanje - kaže Vesna. - Moju majku Mirjanu su svakodnevno na ulicama tukle i maltretirale partizanke. I ona je dugo čekala da dobije posao. Uvek su joj govorili: "Znaš li ti čija si ćerka?"

Istu sudbinu doživela je i Vesna, jer se zapošljavala samo na kratko u valjevskom Zdravstvenom centru, PTT-u i opštini.

- Uprkos svim mukama, nikada se nisam odrekla svog dede - kaže Vesna Dragojević. - Ponosim se dedom i uzeću njegovo prezime Kalabić, jer je časno i pošteno.