KRUPANJ - Puno mi je srce kad uđem u malinjak, jer je on lepša strana Rađevine, sav se rumeni, sija i blista, ali me, s druge strane, obuzme tuga jer je mladeži u našim selima sve manje, pa beremo i bez pesme i bez radosti, i pored berićeta kakav je ove godine.

Ovako započinje priču Sreten Kojić iz Tomnja, prelepog sela u Rađevini, znameniti proizvođač malina, voća koje, kaže, „čuva zavičaj od gašenja svetla“. Lane je, kako priča, imao prinos veći od tone na 10 ari, a ove godine je rod još veći, a i kvalitet.

- Rado bih širio malinjake, ali nema ko da bere - kaže naš sagovornik. - Omladina i dalje odlazi sa sela, ne shvataju da i kod kuće može solidno da se zaradi i da je čast, a ne sramota, biti seljak, domaćin, svoj na svome, gazda koji može da nakrivi kapu. Mladi treba da se bore, da dižu savremene zasade koje deli krupanjska „Hladnjača“, koja je naš stari i potvrđeni partner, pa se mi, za razliku od drugih u Srbiji, ne brinemo ni za cenu.

U malinjaku u selu Brštica, lepom i pitomom, gde mirišu voće, lipe i cveće, kao u bajci, penzionisani je učitelj Vladan Marković. Berba je, kao i u drugim delovima Rađevine, u punom zamahu. Rodilo je! Crvene se malinjaci. Selo je oživelo, a očekuju se i prve pare, posle hladne i duge zime.

- Ovo je meni dodatno zanimanje, a mojoj porodici glavni biznis - kaže taze penzionisani učitelj Vladan. - Nadamo se ceni od bar 140-150 dinara. - Imamo dva malinjaka, a spremili smo i treći gde će „vilamet“, najbolja sorta za ovo podneblje, roditi za koju godinu. Prošle godine smo obrali devet tona maline, a ovog leta će biti još više.

U krupanjskom kraju se očekuje otkup do oko 4.000 tona maline. Više od pola će otkupiti ovdašnja „Hladnjača“, koja ima ugovorenu proizvodnju sa oko 1.000 rađevskih domaćina, kojima daju, tokom čitave godine, na kredit, repromaterijal i namirnice za domaćinstvo, što posle kvitaju predajom maline.

- Kvalitet je dobar, ali na njemu mora stalno da se radi -kaže Saša Nešić, direktor „Hladnjače“. - Angažovali smo stotinak sezonskih radnika za rad u našim pogonima, toliko i na našim plantažama, uz stalno zaposlene, pa je sada u Rađevini kao u pčelinjaku. Vrlo brzo smo cilju da berače dobiju i domaćinstva, koja su pokazala spremnost da malinu gaje na duge staze. Dajemo sadnice sertifikovanih sorti proizvođačima, koji će ih platiti tek posle 5-6 godina, kada voće rodi, bez kamate, i ne u novcu, već u malinama. Našli smo zajednički jezik i milina je raditi, uprkos najezdama nakupaca, prekupaca i mešetara.



U FRANCUSKU I NEMAČKU

osim tradicionalnih kupaca iz Francuske, voće iz Rađevine će ove godine, u velikim količinama, otići na nemačko tržište, a veliku zainteresovanost pokazuju firme iz Rusije.