U ZNAK sećanja na 17. mart 2004. godine kada su se na meti Albanaca našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje SPC, u crkvama i manastirima na Kosmetu u sredu će biti održani parastosi. Administrator eparhije Raško-prizrenske vladika Atanasije, u crkvi svetog Nikole u Kosovu Polju održaće pomen za žrtve trodnevnog pogroma, u kome je poginulo osmoro Srba, 143 povređeno, a dvoje se vode kao nestali. Za ta tri dana zapaljeno je i oštećeno oko 800 srpskih kuća, oko 4.000 Srba proterano iz svojih domova, a šest gradova i devet sela etnički očišćeno.
Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
- Martovski pogrom je jedan od najtragičnijih događaja za srpski narod na Kosmetu - kaže za „Novosti“ Goran Bogdanović, ministar za KiM, podsećajući da gotovo nema mesta na Kosmetu u kom Srbi nisu bili izloženi napadima.
Nažalost, kako ističe Nebojša Jović, jedan od predstavnika Srba sa severa Kosmeta, sve to se odigralo naočigled međunarodne zajednice. - Još je tragičnije što ni posle šest godina niko od Albanaca nije odgovarao za počinjene zločine, pa ni Halit Berati, koji je prvi animirao javnost o navodnoj odgovornosti Srba za utapanje albanske dece za koje se kasnije ispostavilo da su se bežeći od pasa, sama utopila u Ibru.
Opominjući da ni posle šest godina od pogroma, odnosno više od deset godina od dolaska međunarodne zajednice, Srbi na Kosmetu nemaju institucionalnu zaštitu i da su im ugrožena osnovna ljudska prava, Dragan Velić, predstavnik SNV KiM kaže da je „minimalan povratak raseljenih najbolji pokazatelj situacije na Kosmetu“
- Osim što se od oko 225.000 Srba, prema podacima međunarodnih organizacija, vratilo svega nekoliko hiljada, i oni koji su se vratili ne mogu da opstanu, jer su im uskraćeni sloboda kretanja i pravo na rad, a veći deo imovine raseljenih Srba je i dalje uzurpiran - ističe Velić.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je „etnički motivisano nasilje“ nad Srbima na KiM „planirano i dobro orkestrirano“. Osude su izrekli i Savet bezbednosti UN i evropski zvaničnici, dok je Parlamentarna skupština SE to učinila posebnom rezolucijom. Ali, i pored tog etničkog čišćenja, Kosovo je, uz podršku vodećih zapadnih zemalja, februara 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost zbog čega je Srbija pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde.

GAZIMESTAN predat KOSOVSKOJ POLICIJI
DAN uoči godišnjice pogroma nad Srbima, obezbeđivanje Gazimestana, jednog od najznačajnijih srpskih spomenika na Kosmetu, Kfor je preneo u nadležnost kosovske policije. Zvanična primopredaja biće obavljena za nekoliko dana, što je prvi slučaj u kojem će odgovornost za bezbednost srpskih kulturnih spomenika biti na kosovskoj policiji. Ovaj postupak Kfora predstavnci Srba iz pokrajine ocenjuju kao veliku provokaciju, a Milan Ivanović kaže da datum nije slučajno izabran.
Istovremeno Ministarstvo za KiM zatražilo je u utorak od Kfora da nastavi da obezbeđuje srpske svetinje na Kosovu i da preispita odluku o prepuštanju Gazimestana kosovskoj policiji.
Čuvanje srpskih svetinja ne može se prepustiti onima koji su ih uništavali ili nemo posmatrali njihovo skrnavljanje i rušenje i stvara sumnju u iskrene namere da se oni trajno sačuvaju - navodi se u saopštenju Ministarstva za KiM.