BANATSKO Novo Selo, Vašarska ulica broj 13, u dvorištu ispred nove kuće sedi Petar Glumac (78) koji neverovatno liči na Dragana Davida Dabića, odnosno na lik koji je kao masku preuzeo Radovan Karadžić u poslednjih pet godina. Da li je Dabić glumio Glumca?
- Nikada nisam video ni Dabića ni Karadžića - kaže nam Petar Glumac, inače rođen u selu Kosilj kod Gospića, 16. marta 1930. godine.
Pre nego što sam počeo da lečim ljude bio sam građevinac i ugostitelj. U Banatsko Novo Selo došao sam 1959. godine. Zvoni mobilni telefon i na vezi je Zoran Janković iz Beča i žali se Glumcu da mu je austrijska policija ponovo u stanu. Sve opet pretresaju. Tako je i kod još četiri porodice kod kojih je boravio Petar i tamo lečio ljude svojim posebnim metodama.
- Kada sam ugledao na TV lik doktora Dabića, ništa mi nije bilo neobično - govori Glumac. - Primetio sam da liči na mene, ali se ni u jednom trenutku nisam uplašio. Takav sam čovek da mi sam Bog kaže da ću umreti za pola sata, ja bih to mirno primio. Ali, policija maltretira ljude kod kojih sam odsedao. U Beču sam bio šest puta po tri meseca. Ljude sam lečio i u Italiji i Švajcarskoj.
Koliko shvatamo doktor Dabić je mogao da “glumi” Glumca, jer se njegova slika, kao stručnjaka u alternativnoj medicini pojavljivala u dnevnim listovima i časopisima koji se bave ovom tematikom.
Bio je sa nekakvim “pastirskim” štapom i na čelu kolone u studentskim demonstracijama 1996. godine, pa je njegova fotografija objavljena u nekim listovima. Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1945. godine. Znači, 15 godina je mlađi od Glumca.
Kada upoređujemo fotografije Dabića i Glumca, tolika vremenska razlika se ne vidi. Glumac, doduše, ima plave oči, a Radovan mrke. Još 1985. je Petar Glumac “imao viziju”, predvideo je i rat na prostorima bivše Jugoslavije. Kaže da može da vidi samo buduće događaje, ne i ličnosti.
Ponovo zvoni mobilni, Petar svojoj pacijentkinji Vesni kod koje je isto tako odsedao govori da nema potrebe da dolazi u Srbiju, ponavlja da će i onima u Beču već sutra biti jasno da on nije doktor Dragan David Dabić.
Tako će znati i da nisu čuvali Radovana. Glumac za sebe kaže da može da leči svaku bolest, terapijom i travama, a može i da podmlađuje. Oko vrata ima obešena dva krsta. Pravoslavac je, a baš na Vidovdan, pre mesec dana, bio je u Hrvatskoj, u svom rodnom selu. Ima srpsko i hrvatsko državljanstvo.
I doktor Dabić je izjavljivao da je rođen u Krajini, a da je fakultet završio u Zagrebu.
- Šta mislim o hapšenju Karadžića? Uopšte se ne bavim politikom.

NE DAM BRADU
- NADAM se da sad kad su me ”uhvatile” sve televizije više niko neće da me maltretira - jada se Glumac. - Nikada nisam posećivao predavanja o alternativnoj medicini, ni njihove festivale. Sad samo hoću da prestanu da maltretiraju ljude koje sam lečio. i Ovde, u Hrvatskoj, Austriji...
Petar napominje da je iscelitelj i da će to ostati, a samo je u Beču “tretirao” više od 2.000 pacijenata. Zbog doktora Dabića neće se odreći brade i kose. Govori da mu je to tako dato od Boga, a baš juče je bradu malo skresao sa strane.

GLEDAO U ITALIJI UTAKMICE!
RIM (Beta) - Radovan Karadžić pratio je u Italiji, na stadionu, utakmice fudbalskog kluba Inter i navijao za svoje idole Sinišu Mihajlovića i Dejana Stankovića - izjavio je juče u intervjuu za italijanski list “Korijere dela sera” sinovac haškog optuženika Dragan Karadžić.
Upitan da li mu je poznato da je njegov stric tokom godina bekstva putovao u Evropu, Dragan Karadžić odgovorio je potvrdno. Sinovac bivšeg lidera bosanskih Srba potvrdio je i da je Radovan Karadžić posećivao i druge italijanske gradove i da je pratio Sinišu Mihajlovića i Dejana Stankovića prvo u Laciju, a zatim i u Interu.
Upitan da li to znači da je Karadžić išao na stadion da gleda utakmice Intera, Dragan Karadžić je odgovorio:
- Tačno, on je veliki ljubitelj fudbala.

IDENTITET
POTVRDU o zameni identiteta dala je u subotu uveče austrijska policija, saopštivši da prošle godine privedeni Petar Glumac nije Karadžić, već da je reč o velikoj sličnosti te osobe i lika sa fotografije, objavljene nakon hapšenja jednog od najtraženijih haških begunaca.
Ne skrivajući pomalo zadovoljstvo zbog očekivanja da će mu nenadana slava doneti malo više posla i u zemlji, Glumac kaže da je za pisanje austrijske štampe saznao pre nego što se o tome ovde išta čulo, jer su “mu javili prijatelji”.
- Nikada nisam imao problem sa policijom, osim jednom u Beču kada je moj gazda, kod koga sam stanovao, ubio čoveka u jednoj kafani - ispričao je Glumac.
Srećom po njega, priča, sve se završilo samo privođenjem u policijsku stanicu.