HIDROCENTRALU, prvu u Evropi i na Balkanu, izgrađenu po Teslinim principima, Srbija je dobila daleke 1900. godine. U noći između 2. i 3. avgusta pred rođendan kralja Aleksandra Obrenovića, na čuđenje običnog sveta, ali i tadašnjih intelektualaca - Užice je zasijalo kao najnaprednija tačka Starog kontinenta. Danas ovaj grad teško uspeva da zameni dotrajalu banderu, a stara centrala i dalje „radi kao sat“, čini se – iz inata.

U podne 3. maja 1899. godine kralj je postavio kamen-temeljac za užičku kasarnu, a čas kasnije i za prvu evropsku hidrocentralu koja proizvodi polifaznu, naizmeničnu struju. Posle godinu dana posao je završen, voda je pokrenula dva agregata od 36 kilovata, sa ćiriličnim natpisom "Simens- Halske". Već u septembru, proradila je tačno u 18 časova gradska električna mreža, zasijale su ulične sijalice "od 16 sveća". Još jedan agregat dopremljen je 1904. godine, a u gradu je postavljeno sedam trafo-stanica.

- Ovako je započela elektrifikacija Srbije. Ovdašnja iskustva služila su za osavremenjavanje cele države – objašnjava Mićo Danilović. Zahvaljujući ovom inženjeru iz Užica, hidrocentrala stara 107 godina i danas savršeno radi, funkcionalan je deo savremene elektro–energetske mreže. Ništa na turbini nije dorađeno, a okreće se.

O stanju duha koji je pratio otvaranje hidrocentrale, govori se i danas. Seljaci iz okolnih mesta su se pitali "kako od vode postaje vatra, kako vatra preko žice prolazi u sobu, a da ne zapali kuću" (knjiga "Užice i okolina", Stevan Ignjić). Dimitrije Tucović je govorio o "užičkim kapitalistima željnim bogaćenja, koji su došli na ideju da eksploatišu reku". Gunđanje, neuko ili političko, nije zaustavilo profesora Velike škole Petra Stanojevića i akcionare "Tkačke radionice" da iza sebe ostave simbol ovdašnje želje za stalnim napretkom.

Kuće, dućani i radionice su za jednu sijalicu "od 16 sveća" koja "gori od zalaska do izlaska sunca", plaćali pet para, kancelarije šest, kasarne i bolnice sedam, a kafane i mehane najviše, deset para.

Danas, vek kasnije, Užičani su prema zvaničnim statistikama, najredovnije platiše električne energije. Nažalost, ovdašnja elektrodistribucija je stavljena u podređen položaj, regionalna "centrala" velike kompanije prebačena je u Kraljevo, a građani ponosni na činjenicu da je odavde krenulo osavremenjavanje države – najviše ispaštaju.

- Zbog radova na gasovodu dolazi do slučajnih presecanja kablova, a mi u magacinima često nemamo spojnica, pa se događa da neke kuće ostaju bez struje po nekoliko dana – žali se jedan radnik EDB, uz podsećanje da je Užice svojevremeno prvo u državi, stare drvene bandere zamenilo betonskim. – Mi nismo pravili velelepne upravne zgrade, nego smo radili. Sada je teško, stegne se grlo, ali "guramo" nekako dalje.

Sve nabavke danas "idu" preko "centrale", neretko se tenderi poništavaju, često u Užice stignu pogrešni delovi za popravke mreže. Ne zna leva ruka, čini se, šta radi desna.

- Za staru centralu, ogromne količine materijala su donete volovskim kolima sa drvenim točkovima. Austrijanci su se čudili ovdašnjoj preduzimljivosti, načinu na koji ljudi nesebično razmišljaju o progresu cele zajednice – objašnjavaju u EDB, priželjkujući da gradu bude vraćeno ono što mu pripada.

Do tada, slap vode će kroz jaz i tunel, sa strmine visoke jedanaest metara, padati na turbine koje nepogrešivo rade kao i pre jednog veka – čini se iz inata.


VIZIONARSTVO
PRVA polifazna hidrocentrala u Srbiji i danas proizvodi 140 kilovat-časova energije.

Teslina vizija modernog sveta i želja ondašnjih užičkih privrednika da unaprede državu, ogleda se u revolucionarnom izboru da se u centralu postave trofazni sinhroni generatori za naizmeničnu struju, napona 2.000 volti, odnosno, 50 herca.

Naizmenična struja omogućila je da gubici energije koja se prenosi na daljinu budu minimalni, a Užičanima da se - gledaju i noću.

TESLINA OBALA
OD centra grada do stare hidrocentrale proteže se užička plaža, najlepše gradsko šetalište. Postoji predlog da se ovaj potez nazove Teslina obala, a akademik Ljubomir Simović je pokrenuo još jednu inicijativu.

- Možete li da zamislite da na prilazu hidrocentrali, stoji skulptura Nikole Tesle? – pita Simović. - Skulptura je reprezentativni rad vajara, akademika Nikole Jankovića, a trenutno je izložena u Gradskoj galeriji.