PIROTSKI ćilim, srpski brend. Kako ovo lepo zvuči. Po svemu ovaj naš proizvod iz nekadašnjeg Šarengrada zavredeo je takav žig. I pre četiri veka istim načinom šarani ćilimi.
Priznanje posebnosti pirotskom ćilimu stiglo je i zvanično, pre oko godinu i po. Republički zavod Srbije za zaštitu intelektualne sredine rešenjem je potvrdio pravo brenda "Piroteks friku".
Šta to znači za zaposlene i poslovodstvo ovog malenog kolektiva, koji tka svoje dane za prošle i buduće godine.
- Evo šta znači, bili smo nedavno prinuđeni da pokrenemo čak proizvodnju plastike, kako bismo izdržavali proizvodnju ćilima - odgovara direktor "Piroteksa", Marija Simonović, ekonomista.
U nevelikom pogonu, razboji kao i pre više vekova. Niko još na svetu nije uspeo da tako vešto preplete vunenu potku kroz pamučne niti osnove. Kakvih sve ovde boja i nijansi nema, kao da je ovo tanko predivo samo nebo bojilo.
Gledamo ćilime, tradiconalne šare: pirotski đulovi, gugutke na direci, kuvari, čuveni mirab, rašićeva šara, venac je najpoznatiji i najtraženiji, ali i kraljeva kruna.
Ljiljana Stanković, prekaljena tkalja, u Ponišavlju pekla zanat, vešte ruke lete, pređa je takva da je u iglu možeš udenuti, a filigranske sitne šare, zato su ovi ćilimi - čuveni.
- Dve tkalje, 66 dana tkanja, pa ovaj ćilim - pokazuje Ljiljana. - Samostalna tkalja možeš da budeš tek posle tri godine rada.
Marija Todorović je pet godina za razbojem, kaže da jedan ćilim, ovaj pirotski, traje sto godina.
- Pet decenija gaziš jednu stranu, pet drugu, svaki ovaj ćilim ima dva lica, ista.
Marija Jovanović, čak završila školu za tkača, tehnička škola "Milentije Popović" godinama školovala tkalje, a u Pirotu samo ovaj maleni pogon zapošljava "ovoliko", i - toliko - na jedvite jade.Ukupno svega 16 zaposlenih, prosek plata 10 hiljada dinara.
Kakva je onda korist od žiga koji overava pravo brenda.
- Šta da vam kažem?! - sa gorčinom odgovara Mirija Simonović. - Porezi, razrezi, PDV, struja, komunalne usluge... Sve to plaćamo kao da smo naftna industrija.
Direktor Marija Simonović kaže:
- Za predivo se snalazimo i tu nema problema, ljudi imaju poverenja u nas, ali sve to treba jednom isplatiti. Ćilim danas kupuju samo oni koji prepoznaju i poštuju pravu vrednost, ali tržište nas želi, samo što mi ne želimo da idemo u provaliju. I zbog svega sam lično tužna.
Dugo su se nadale tkalje u "Piroteksu" da će za njih bolji dani doći barem od onog trenutka kad su im već rekli: evo rešenje, štitimo proizvod. Ali niko, ništa. Ni ovi u lokalnoj zajednici. Ni oni iz viših nivoa vlasti.
Odlazimo, na trgu vidimo: aktuelna vlast mermerom šara centar grada, po mustri ćilima.

RAČUNICA
Evo računice - pokriva ovo što govori direktor Simonović. - U izradu kvadratnog metra ćilima ulaže se 50 hiljada dinara, a mi zaradimo svega oko 15 hiljada. Imaš brend, a nemaš proizvod. Dovijamo se da ne stavimo ključ u bravu, zato je tu ovaj pogon plastike da spasemo ćilim, tradiciju, brend.

PREDIONICA U KOROVU
Pogled preko puta, zarasla u korov predionica, motala dve hiljade tone vune, radilo 900 radnika. Predionica odavno mrtva, a bila je najveća u ondašnjoj, velikoj Jugoslaviji.

GODIŠNjE 150 METARA
U PIROTU je posle Drugog svetskog rata, ćilime tkalo 1.500 ktalja. U tom periodu godišnje se izatkalo 20 hiljada metara kvadratnih, a sada samo 150 metara kvadratnih, a tka samo ovih 16 tkanja u "Piroteksu".