BILO je potrebno samo nekoliko meseci da istorija i legenda odlete u vazduh. Šuplji kamen, simbol kraja pored carigradskog druma, nedaleko od Bele Palanke, uništen je pre pet godina dinamitom i buldožerima. A, meštani sela Crvena Reka i Špaj, pored autoputa, na 43. kilometru od Niša prema Pirotu, vele da je njihovu legendu uništila pohlepa za skrivenim blagom, optužujući tadašnju Vojsku Jugoslavije.
Na priče da su uniformisani lovci na blago prekopali celo jedno brdo, navodno tragajući za zlatom koje je sakrio vizantijski car Vasilije u DžI veku, Vojska je stavila tačku isplatom obeštećenja vlasnicima vikendica podno Šupljeg kamena, oštećenih od eksplozija.
Jedan od njih, Miroslav Bošković je, posle podnošenja tužbe protiv ondašnje države SRJ, odnosno Vojne pošte 5464/2 Niš, gotovo ekspresno dobio obeštećenje u vidu “siće” od 12.500 dinara. Novac je isplaćen, ali je ostalo uverenje da su se svojevrsnoj “zlatnoj groznici”, koja vlada na Balkanu, priključila i neka vojna lica, što je presedan u istoriji ove vrste kriminala.
Meštani sela pored autoputa tvrde da su upravo pripadnici naše vojske, od jula do oktobra 2000. godine, teškom mehanizacijom i miniranjem, Šuplji kamen sravnili sa zemljom, a da je cela “operacija” izvedena tajno, pod direktnom palicom generala Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića.
General Pavković je, navodno, posle razgovora sa tragačima odmah pozvao da iz Niša u Beograd na poverljive konsulatcije dođe Vladimir Lazarević, tada komandant Treće armijske oblasti. Po još nedemantovanim javnim tvrdnjama, posle razgovora sa Pavkovićem, Lazarević je u Nišu početkom jula 2000. zakazao hitan sastanak sa saradnicima kojem su prisustvovala i dvojica tragača za zlatom.
Kada je ukratko upoznao skup sa “tajnim projektom”, odnosno namerom da se blago iskopa, Lazarević je, prema nepotvrđenim rečima mladih oficira VJ, zaključio da se “zlato mora pronaći… To su naredili general Pavković i predsednik Milošević. Mi ćemo s tim zlatom, a ima ga oko 300 do 400 kilograma, iščupati zemlju iz ekonomske krize. A sad idemo na lice mesta, odnosno do stene ispod koje je zlato zakopano…”.
Po dolasku na mesto označeno na karti, do velikog brda, nalaze rupu i konstatuju da je zlato tu, na dubini od 20 do 30 metara, i da ga treba samo iskopati. A po tvrdnjama samih meštana Crvene Reke i Špaja, njihov kraj su tog vrelog leta 2000. godine “okupirali” vojnici sa opremom, kamionima, šatorima i buldožerima. Brzo su načinili logor, postavili straže i bacili se na “posao”.
- Ubrzo je u ovom kraju nastao pakao - potvrdio je penzioner Miroslav Bošković, koji je 1983. godine kupio plac i sagradio vikendicu na oko 180 metara od Šupljeg kamena. - Svakodnevno su odjekivale eksplozije, rušili su brdo, odnosno probijali dok je kamenje letelo na sve strane. Kako dinamit eksplodira, tako mi vikendica poskoči, a mojoj susetki Budimki Golubović kuća se gotovo prepolovila. Pucalo se tako od jula do novembra. Jedno vreme Vojska je pojačala stražu, radilo se i danju i noću. Logoru niko nije mogao da priđe, dvojica starijih ljudi u civilu stalno su se nešto domunđavali sa oficirima, a kada je dolazio general Pavković da obiđe radove, nekad i sa suprugom Glorijom, okolina je vrvela od specijalaca i generalovih telohranitelja. Bila ih je puna šuma.
A kao što su iznenada došli, tako su tragači za zlatom i otišli krajem oktobra iste godine, a akcija navodnog traganja za zlatom bila je “pokrivena” naredbom o tzv. uređenju teritorije, odnosno potrebom da se oštećeni lokalni putevi naspu kamenjem iskopanim iz Šupljeg kamena.
- Upropastili su i legendu o Šupljem kamenu i više od 500 kubika najkvalitetnije hrastove i cerove šume, koju su gotovo potpuno zatrpali kamenjem. Na njegovom vrhu su oduvek bila gnezda jastrebova, kojih više nema. Nema ni kornjača, smukova ničeg živog. Sve je uteklo bežeći od eksplozija - konstatovao je Bošković. - Eh, da je sreće da je Vojska zaista pronašla zakopano blago, ako ga je uopšte i tražila. Svima bi u ovoj zemlji bilo sigurno bolje i lepše.
A kako smo se uverili na licu mesta, Šuplji kamen izgleda sablasno. Brdo je presečeno po sredini prolazom širokim desetak metara. Za jedne strane iskopan je i dubok i veliki prilaz samom podnožju ove stene. Kao da je neko hteo da napravi veliki put u samu utrobu Šupljeg kamena koji, iako razrušen, i dalje čuva svoje tajne.

PLANSKE AKTIVNOSTI
GENERAL-PUKOVNIK Vladimir Lazarević, za vreme dok je komandovao Trećom armijom VJ, “pojasnio” je da su u sklopu redovnih aktivnosti na teritoriji svoje zone odgovornosti pripadnici njegove armijske oblasti 2000. godine bili prisutni na području Pirota, Bele Palanke, Leskovca i drugih gradova.
Istakao je i da su apsolutno nestinite tvrdnje o navodnom traganju za nekim izmišljenim blagom, uz konstataciju da je nekom stalo da takvim pričama uveseljava narod.