Suze veterana

SETA duga ravno 60 godina i večna zahvala Srbima od još živih posada američkih aviona srušenih 1944, koje su evakuisali i kući poslali četnici, aterirali su na zabačenu Galovića poljanu, na kojoj se decenijama iza rata umesto vojski i aviona šepuri kukuruz.
Iznad varoši Pranjani, 42 kilometra od ovog grada podno Ravne gore preživele američke avijatičare, još jednom za života, dočekali su njihovi spasioci Šumadinci. Pod zastavama SAD, SCG i Srbije, uz "Bože pravde", himnu i atašea SAD, prevodioce i suze, i obostrano "sećaš li se, ratni druže", bila je slika koja se urezuje.
Sreli su se ratni momci, sada čestite starine: piloti veterani Robert Vilson, Artur DŽibilijan, Kler Muzgrov i Đorđe Vojnović, penzionisani major američke vojske, rodom Ličanin, i njihovi živi spasioci Veselin Ostojić, Dobrivoje Timotijević i Sreten Lazović. Svi duboko u devedesetim.
Oni su akteri operacije "Vazdušni most" iz 1944, šifrovane kao "Halijard". U njoj, četnici Draže Mihailovića spasli su 536 američkih i britanskih pilota, oborenih nad Srbijom posle bombardovanja naftnih izvora nemačkog Vermahta oko Ploeštija u Rumuniji.
- Sve što je imao, od hrane do pogibeljne sudbine, srpski narod koji nas je čuvao, podelio je s nama! - setno uzvraćaju Vilson, DŽibilijan, Muzgrov i Vojnović, na viđenju i otkrivanju spomenika priznanja savezništvu četničke i savezničkih vojski, zakasnelom šest decenija.
Naviru sećanja na sudbonosno vreme, i ispovesti ratnika.
- Draža je naredio: iz svih krajeva Srbije, sve oborene savezničke avio-posade biće poslate kućama sa aerodroma "Galovići". Pamtim, kao da gledam, kako su četnici poljanu zdušno pretvarali u aerodrom - kazuje Vojnović, pa zajeca. - Leteo sam u avionu "B-17" koji se, pogođen, zapalio, pa smo iskakali oko Jagodine. Bojali smo se prijema srpskih seljaka, kad tamo: neviđeno požrtvovanje za nas! Doneše mi žednom činiju, mišljah da je voda pa halapljivo nagnuh, a unutra rakija... U pratnji četnika nas 250 sakupljenih preživelih avijatičara pešačili smo 150 kilometara do "Galovića", okolo naokolo zbog Nemaca - pamti Vilson.
"Most" posle 60 godina spaja pilote i sa još nekim živim spasiocima, koje su zvanični protokoli prevideli.
- Pogođeni avion 1944. udara u brdo iznad Lučana. Čudom, sva devetočlana posada ostaje živa, doveo sam je na Galovića poljanu - odlično se seća Dobrivoje Zimonjić.
- Zahvalni što sam ih spasio, piloti me na odlasku zovu da pođem s njima do Barija pa u Ameriku. Kamo sreće, da sam otišao - žali se Veselin Ostojić.
Čiča Sreten Lazović, njihov spasilac i jatak, s tugom pamti noć 12. septembra 1944, kad su četnici ispratili poslednje pilote. Sleva i zdesna uzduž Galovića poljane goreli su "špaliri" signalnih vatri. Od te noći, srpski patrioti su ostali napušteni od svih. Do vatre priznanja, koja je tinjala šest decenija, a rasplamtela se u nedelju.