Sentandreja: Obnavljaju crkveno nasleđe

VRHOM tananog dleta, pokretima sporim i gotovo bogobojažljivim, vajar-konzervator Rastko Čurčić skida poslednje milimetre vekova naslojenih na levom stubu ikonostasa Požarevačke crkve u Sentandreji.

Rastko je jedan od desetine stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada koji su proteklih meseci restaurirali najstariji ikonostas u srpstvu s ove strane Dunava. Rad banatskih majstora Georgija Ranite i Nedeljka Popovića iz 1742. godine poslednji put je delimično obnavljan pre više od pola veka.

- Naš posao na restauriranju crkvenog blaga Eparhije budimske u Sentandreji, u saradnji sa Galerijom Matice srpske, a uz podršku Ministarstva kulture i Vlade Vojvodine, biće okončan u narednih četiri do pet godina - kaže Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Sentandreja, čarobno lep barokni gradić na Dunavu, dvadesetak kilometara severno od Budima, značajan je beleg naše novije istorije. U jesen 1690. godine Srbi su ovamo, u zbegu, došli sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

Blizu 8.000 srpskih duša tu, na obali Dunava, sagradilo je bogomolju-brvnaru i u nju položili mošti Svetog kneza Lazara. Na tom mestu danas je veliki krst. Samo koju desetinu metara dalje je Požarevačka crkva. Sagrađena je 1692. godine i preživela je sve osvajače i poplave. Njena restauracija pravi je izazov za stručnjake vojvođanskog Zavoda.

- Ikonostas sa 37 ikona predstavlja izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost i veoma važnu tačku u razvoju srpske primenjene i likovne umetnosti - objašnjava Dejan Radovanović, istoričar umetnosti u PZZK. - U ovom monumentalnom primerku susreću se vizantijski stil i nadolazeći barok koji je docnije eksplodirao u arhitekturi Sremskih Karlovaca.

Posebnost Ranitinog i Popovićevog ikonostasa je i u tome što je sav od drveta. Ćudljivi Dunav natopio ga je u nekoliko navrata, a najdrastičnija je bila poplava 1838. godine. U Požarevačkoj crkvi, te godine, voda se popela na dva metra!

Stari stručnjaci su drvo pokušavali da zaštite gipsom, a preko njega pozlatom. Preko pozlaćenog sloja naslikani su detalji - voće i cvetovi. I pozlatu i motive vekovna vlaga znatno je oštetila. Da bi im se udahnuo novi život bili su potrebni velika stručnost, umeće i strpljenja slikara i konzervatora iz Pokrajinskog zavoda.

- To je veoma zahtevan posao - veli Radovanović. - Dešavalo se da ceo dan obrađujemo površinu ikonostasa, ne veću od nekoliko centimetara.

Obnova ikonostasa trajala je dva puta po 40 dana. Ovim marljivim ekspertima narednih meseci predstoji restauracija tronova i prestone zone Požarevačke crkve. Zatim će se posvetiti Preobraženskoj crkvi, a potom i Blagoveštenskoj crkvi. Saborna (Beogradska) crkva, sa prepoznatljivom crvenom fasadom, relativno skoro je renovirana i u njoj se održavaju redovna bogosluženja.

Srbi su u Sentandreji imali sedam crkava, ali su one u međuvremenu pripale drugim konfesijama. U ovom prelepom gradiću preostalo je jedva 60 srpskih duša. Srpski jezik se retko čuje na sentandrejskim uličicama, ali na svakom koraku kao da odjekuje šapat Čarnojevića.