KiM: Samohrana majka 11 dece

Sonja Jakovljević (44), iz Plemetine na Kosmetu, već četiri godina, otkako joj je preminuo muž Mirče, sama podiže jedanaestoro dece. Ne žali se, jer sva deca su joj živa i zdrava, a i greh bi bio, kaže.

- Živimo solidno. Deca primaju očevu penziju, najstariji sin i ja smo zaposleni, pa imamo novca za najosnovnije potrebe - priča u skladno opremljenom domu Sonja. Njena porodica funkcioniše kao malo preduzeće u kome svako ima svoje zaduženje.

- Svakog jutra za doručak se postavlja 10 ili 11 tanjira, u zavisnosti od toga da li su sva deca kod kuće. Ujutro rano zamesim pet-šest hlebova, a ponekad ih i kupimo. Tada nam je potrebno sedam-osam vekni. Iz sela nam jedan čovek svakodnevno donosi dva litra mleka. Deca bi popila i više, ali prevelik je to izdatak.

Sonja s ljubavlju nabraja imena dece, i priznaje da je svaki njen dan ipak ispunjen brigom.

- Dovoljno je samo pomisliti šta je sve potrebno za devetoro đaka, a da ne pominjem kakva je briga odgajiti decu i verovati da imaju budućnost na ovako nesigurnom mestu.

Ali Sonja je odlučna da ovde ostane, sve dok u Plemetini bude ijednog Srbina. To, kaže, duguje i svom suprugu Mirčetu, nekadašnjem kooridnatoru opštine Obilić, koji je ljubav prema Kosmetu preneo i na svoju decu.

- Za vreme bombardovanja sa decom sam izbegla u Niš, ali ona nisu mogla da izdrže u raseljeništvu. Najstariji sin, koji je tada imao svega dvanaest godina, danima je sedeo zatvoren u sobi. Zato smo se, čim je bombardovanje prestalo, vratili kući. Sa jedanaestoro dece ne možete obijati tuđe pragove ako imate svoj dom. Samo mi je važano da deca odrastaju u miru.

Dok Sonja i njena dvadesetdvogodišnja ćerka Vesna, studentkinja hemije u Kosovskoj Mitrovici, posmatraju kako se u dvorištu igraju četvoro najmlađih Jakovljevića, Luka (4), Mladena (6) i blizanci Miljana i Miljan (8), kažu da ih u selu niko ne uznemirava.

- Srećom, okruženi smo srpskim kućama. Jedino je svaki izlazak iz sela pomalo rizičan. Do Gračanice ili Mitrovice odlazimo kombi prevozom, ali problem je kada nam je, recimo, potrebna lekarska pomoć, pa moramo da krenemo našim kolima. Tada pomalo strepim, ali srećom, do sada nismo imali većih problema.

Sonja kaže da je često problem i adekvatna lekarska pomoć u zdravstvenim ustanovama na Kosmetu zbog nedostatka lekova.

- Ćerka Tamara (19) je na četvrtoj godini saobraćajne škole u Beogradu, pa nam ona otuda pošalje lek koji ne možemo da nađemo ovde. Srećom, deca su uglavnom zdrava. I živahna - dodaje kroz smeh Sonja.

Osim dvoje najmlađih dečaka i blizanaca, kojima posvećuje najveću pažnju, svi ostali su u stanju da brinu sami o sebi. Vojislav (11), Predrag (13), Jovan (16) i Stefan (17), koji pohađaju osnovnu i srednju školu, poslušna su deca i dobri đaci, pa majka nema većih briga zbog njih. Stariji podučavaju mlađe, svi su uredni i odgovorni, pa u domu Jakovljevića vlada red, gotovo neprimeren porodici sa toliko dece.

- Da nije tuge za suprugom, mogla bih reći da sam ja srećna žena. Ali neću da se žalim. Nekome ko, kao ja, ima 11 zdrave, prave i dobre dece, ne sme i ne može ništa da bude teško.