Haradinaj: Ubijao sam srpske civile

LIKVIDIRAO sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance. Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja.

Ovo je priznanje bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja iz njegove autobiografske knjige „Priča o ratu i slobodi“, koje, kako se pretpostavlja, neće biti dovoljno za pravdu srpskim i albanskim žrtvama.

Nezapamćene teškoće sa svedocima obeležile su ovaj postupak i pre nego što je Haradinaj ušao u sudnicu. Na to se javno žalila bivši glavni haški tužilac Karla del Ponte, koja je i podigla optužnicu protiv komandata OVK 4. marta, 2005. godine.

- Obavestila sam Kofija Anana o jednom plakatu u centru Prištine sa likom Haradinaja i porukom podrške Sorena Jesena Petersena - napisala je Del Ponteova u svojoj knjizi „Lov, ja i ratni zločinci“. - Prenela sam mu i da je u jesen 2005. godine drugi čovek Unmika prisustvovao svadbi jednog bliskog Haradinajevog rođaka. On se saglasio da je to neprimereno.

Nekadašnji haški tužilac nikako nije mogla da se izbori sa Unmikom, čiji je zadatak bio da štiti svedoke.

- Umesto da štite svedoke, oni ih zastrašuju - rekla je.

- Čak 15 svedoka je odbilo da svedoči protiv Haradinaja, jer se boje za svoje živote i živote članova svojih porodica. Izgleda da se šef Unmika Soren Jesen Petersen više protivi podizanju optužnice od samog Haradinaja. Rođak jednog od istaknutih zvaničnika policije Unmika angažovan je kao istražitelj tima odbrane ovog haškog optuženika.

Da je Unmik igrao za suprotan tim, potvrdilo je i navodno uništavanje dokumenata sa imenima zaštićenih svedoka i njihovim porodicama. Naime, kada je dogovoren sistem zaštite svedoka i njihovo brzo prebacivanje na sigurna mesta, Hag je zatražio i predaju tih tajnih dokumenata. Unmik je, međutim, tvrdio da su oni uništeni. Kasnije su ih, ipak, pronašli i rekli da će ih dostaviti. Kada se to i dogodilo, u tužilaštvo je stigla samo polovina spiskova!

Tužilaštvo je na svom spisku protiv Haradinaja imalo 81 svedoka, od kojih su čak 34 dala iskaz pod zaštićenim merama. Međutim, isti je broj i onih koji su nestali ili su ubijeni, a imali su saznanja o njegovim zločinima. U Peći, 2002. godine, ubijeni su Sadik i Veselj Murići, kao i Dželjadin Musaj. Osim njega, likvidirana su i njegova braća Sadik, Ismet i Sinan u periodu od 1999. do 2005. godine, pošto su bili svedoci u procesu bivšim pripadnicima OVK, među kojima je bio Haradinajev brat Daut. Ubijen je i Tahir Zemaj zajedno sa sinom i bratom, takođe jedan od ključnih svedoka protiv klana Haradinaj...

Najočigledniji primer je Šefćet Kabaši, koji je od svedoka postao - optuženi. On je, naime, ispričao haškim istražiteljima mnogo detalja o Haradinajevim zločinima, ali nije hteo da ih ponovi u sudnici. Objasnio je da zaštitne mere Haškog tribunala „u praksi ne znače ništa, odavno ne postoje u stvarnosti, već samo u okviru sudnice“.

Istog dana, pobegao je iz hotela za Ameriku, a službenicima Tribunala ostavio poruku da „iz mnogih razloga ne može da svedoči“. I posle četiri godine, kada je uhapšen i doveden u Tribunal, rekao je isto.

- Ako svedok svedoči o zločinima i prepozna počinioce, a oni su na slobodi i nikada nisu pritvoreni i nije im suđeno, kako da verujem tužilaštvu da je učinilo sve što je moglo? - pitao je Kabaši u sudnici. - Svedoci su nestali ili su odbili da dođu. Očevici su ili ubijeni ili su nestali. Ja sam srećan što sam još živ.

Posle oslobađajuće presude za Ramuša Haradinaja i Idriza Baljaja, očigledne pretnje i zastrašivanja svedoka bile su povod da se ovo suđenje od ukupno 37 tačaka, ponovi po šest. Žalbeno veće je ocenilo da je pretresno pogrešilo kada je odbacilo zahteve tužilaštva za dodatno vreme kako bi „preduzelo razumne korake da obezbedi svedočenje dva ključna svedoka“. Pored toga, Haški tribunal mora ponovo da odluči da li su Haradinaj i Baljaj članovi udruženog zločinačkog poduhvata i da li su individualno odgovorni za zločine nad Srbima u logoru OVK u Jablanici.

Tužilaštvo tvrdi da su snage OVK sprovele vojnu kampanju pod kontrolom Ramuša Haradinaja kako bi preuzele vlast nad područjem između sela Glođane i Dečane i kako bi isterali Srbe iz sela u kojima su živeli. Sredinom maja 1999. godine, OVK je organizovala improvizovani logor u štabu OVK u Jablanici, u kome su zarobljenici premlaćivani, zlostavljani i ubijani. Kada su srpske snage krajem avgusta i početkom septembra 1998. godine privremeno povratile vlast u području oko Glođana, srpski forenzički tim sproveo je istragu u koritu Radonjićkog jezera i ekshumirao 32 tela.