Povratak Vokera na Kosovo

VILIJAM Voker, kreator laži o masakru u Račku, koja je bila okidač za bombardovanje Srbije, ponovo je stupio na balkansku pozornicu, ovog puta kao zastupnik ideje „prirodne“ odnosno velike Albanije, koju zajednički promovišu pokreti Koče Danaja iz Tirane i Aljbina Kurtija iz Prištine.

Vokerovo pojavljivanje među pripadnicima ekstremističkog „Samoopredeljenja“ tokom blokade glavne saobraćajne spone Srba iz Kosovskog Pomoravlja s centralnom Srbijom nije samo manifestacija političke podrške već i direktna pretnja, smatraju srpski vojnopolitički stručnjaci.

Iako se Voker jedno vreme nije eksponirao u javnosti, on je uvek bio prisutan na Balkanu. Na KiM se bavio biznisom u „Olbrajt investments“, firmi bivše državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt, koja je zavladala tržištem telekomunikacija, a primao je visoke honorare i kao jedan od predsednika Američko-albanskog saveta i predsednik Fondacije Američkog univerziteta na Kosovu, dok je u Albaniji bio angažovan na lobiranju za izvođače radova na auto-putu Drač - Merdare.

Kad su krajem 2010. radovi na ovoj saobraćajnici počeli da se bliže kraju, Voker se pojavio u udarnoj emisiji „Top čenela“ iz Tirane i podržao ideju Koče Danaja o stvaranju velike Albanije, do čega će, po njegovim rečima, doći u bliskoj budućnosti. Zatim se direktno uključio u izbornu kampanju ekstremističkog pokreta „Samoopredeljenje“ na Kosovu, koji takođe zagovara ujedinjenje s Albanijom. Konačno, Voker je podržao Kurtijev zahtev da se zabrani ulazak srpske robe na Kosmet.

- Pojavljivanje Vokera s ekstremistima na prelazu Bela Zemlja - Končulj, nedaleko od Bujanovca i Preševa doživljavam i kao pretnju izazivanjem nove krize na jugu centralne Srbije - kaže general Ninoslav Krstić, nekadašnji komandant združenih snaga u kopnenoj zoni bezbednosti. - Ovakav povratak zločinca na mesto zločina nije samo neverovatna drskost već i svojevrsno upozorenje, koje nam šalju isti oni koji su angažovali Vokera da 1999. povuče okidač za bombardovanje.

Formalno penzionisani američki general i diplomata, Vilijam Voker, specijalista za obaveštajne „crne operacije“, koji je stekao „krvavu“ reputaciju u građanskim ratovima u Latinskoj Americi, na Kosmetu se pojavio u novembru 1998. kao šef verifikacione misije OEBS. Najveći broj članova tog „neutralnog“ tima za nadgledanje sukobljenih strana bili su „činovnici“ privatne američke vojne kompanije „Dinkorp“. Osnivač ove firme, čija su specijalnost obaveštajno-bezbednosni poslovi, jeste CIA, a 97 odsto finansija dobija iz budžeta SAD.

- Vilijam Voker je dokazani albanski lobista i agent CIA, koji je kroz misiju OEBS ugrađen na Kosmet - kaže general Momir Stojanović, bivši direktor VBA, koji je uoči i tokom NATO agresije bio načelnik vojne kontraobaveštajne službe na KiM. - Voker je došao na Kosmet sa zadatkom da nađe razlog za direktnu vojnu intervenciju na Srbiju i on je to izveo u slučaju „Račak“. Masakr o kome je on izvestio je čista izmišljotina, što je dokazano i u Hagu.

Tribunalu su predočeni mnogobrojni dokazi, uključujući i video-materijale, da je Voker otvoreno sarađivao s komandantima terorističke OVK na terenu. Po sporazumu Milošević-Holbruk, vojska i policija su misiji OEBS morale da prijave svaki pokret jedinica, a američki general ih je odmah prosleđivao štabovima albanskih terorista. Članovi tima OEBS faktički su bili izviđači OVK, jer je sve njihove podatke s terena o srpskim snagama bezbednosti Voker dnevno slao komandantima terorista.

- On je filtrirao sve informacije koje je OEBS slao Ujedinjenim nacijama - kaže general Stojanović. - Neki ljudi iz OEBS su priznali da su informacije sačinjavane objektivno, ali da je Voker kao šef misije uvek formulisao izveštaje tako da oni optužuju srpske snage bezbednosti.

Finale Vokerove montaže bio je fingirani masakr Albanaca u Račku, u koji su odmah posumnjale medijske ekipe koje su pratile okršaj srpskih snaga bezbednosti s teroristima u tom selu. Međutim, Vokerov izveštaj govorio je o masakriranim civilima i izazvao je ratnu histeriju na Zapadu, koja poslužila kao direktan povod za napad NATO.

Vokerovo novo paradiranje s Kurtijevim ekstremistima general Stojanović vidi kao novog trojanskog konja, kojim se manipuliše pred međunarodnom javnošću.

- Aktivnosti „Samoopredeljenja“ izvode se u dogovoru s kosovskim privremenim institucijama i prištinskom vladom da bi opravdali Tačija, koji, navodno, zbog njihovog pritiska ne može da prihvati nikakav kompromis s Beogradom - zaključuje Stojanović.

RAČAK POSTAO VOKEROVO SELO

On tvrdi da je potpuno neistinita tvrdnja koja se plasira u javnosti, da „iako ekspertizom finskih patologa, koje je angažovala EU, nije dokazano da se radi o masakru nad civilima, slučaj ‘Račak’ bio je povod za NATO bombardovanje“.

- Ovo je neistina koja potiče od neupućenih ili nedovoljno informisanih novinara, ali pre bi se moglo reći da je ovo floskula koja je gotovo redovno korišćena u mnogobrojnim izveštajima i autorskim člancima, posebno poslednjih nekoliko godina - navodi u svom reagovanju Dobričanin.

- Istina o rezultatima istrage i izveštajima u slučaju Račak je sledeća: informacija o poginulima u selu Račak januara 1999. godine kao i nalaz sa obdukcija njihovih tela i sa zaključcima dati su istražnom sudiji Okružnog suda u Prištini Danici Marinković od strane sudsko medicinskog ekspertnog tima krajem januara 1999. godine. Helena Ranta, rukovodilac tima patologa iz Finske, angažovanih od strane EU, 17. marta 1999. godine objavljuje izveštaj tog tima, obrazložen kao njeno lično mišljenje, na konferenciji za štampu u Prištini, na kojoj je bilo zabranjeno prisustvo srpskih eksperata. Taj izveštaj, pun laži i isinuacija, zasnovan isključivo na mišljenu Helene Ranta, nekvalifikovanog stručnjaka za poslove sudskomedicinskog veštačenja, dovodi do prekida pregovora u Rambujeu, nakon čega počinje bombardovanja Srbije 24. marta 1999. godine. Naša ekspertiza u slučaju Račak, uz uviđaj i nalaze na mestu sukoba, na suđenju Slobodanu Miloševiću, razjasnila je brojne nedoumice i konačo razbila Vokerovu i Heleninu laž o Račku, nakon čega je i deo optužnice za ovaj slučaj odbačen u Haškom tribunalu. Zbog zasluga, Račak se danas zove „Vokerovo selo“.