Vukčević: Ne damo da ubiju žrtve

OVO je jedan od onih ishoda u predmetima ratnih zločina gde se može konstatovati da se žrtve ponovo žrtvuju. Već sam rekao: nemam pravo da ih zaboravim i srpsko tužilaštvo će nastaviti postupak.
Ovako srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević komentariše odluku bosanskog tužilaštva da nema dovoljno dokaza da se sudi Ejupu Ganiću i još trinaestorici za masakr nad kolonom vojnika JNA koja se izvlačila iz kasarne u Dobrovoljačkoj ulici.
- Još jednim žrtvovanjem ovih vojnika dobijamo gorak osećaj sprovođenja selektivne pravde. Iz Tužilaštva BiH je javnost Srbije dobila odgovor ko nije počinio ratni zločin, a nismo dobili odgovor ko jeste i protiv koga se nastavlja istraga. Prema našim saznanjima, reč je o nepoznatim počiniocima.
* Šta vi, sada, konkretno možete da uradite?
- Nastavićemo našu istragu, jer raspolažemo dokazima o događajima u Dobrovoljačkoj, saslušali smo svedoke koji ih terete za učešće u zločinu. Tužilaštvo BiH donelo je svoju procesnu odluku, ali bi, uveren sam, bio drugačiji ishod da su oni stavili svoj potpis na Sporazum o ustupanju dokaza. Sada je jasno zašto smo dan pred potpisivanje tog sporazuma u Hagu od njih dobili negativan odgovor. Nama, Evropskoj komisiji, predstavnicima Tribunala, ambasadoru za ratne zločine SAD, stalo je do tog sporazuma, jer unapređuje regionalnu saradnju kakva se odvija sa Hrvatskom i Crnom Gorom.
* Hoćemo li uskoro dobiti međunarodnu podršku za izglasavanje rezolucije o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji?
- U SB UN su i zemlje članice kojima je stalo do ove rezolucije, zbog žrtava za koje imaju dokaze da su stradale u trgovini ljudskim organima. Predstavnici našeg Ministarstva spoljnih poslova i Rusija vode bespoštednu borbu za deveti glas za sednicu SB. Opet, nije mi jasno zašto neko blokira ako mu je stalo da se dođe do istine o zločinima. Ali, to je već politika. Što se naših aktivnosti tiče, mi smo postigli veliki napredak u ovom predmetu. Tri moja zamenika sa MUP rade na različitim frontovima. A svi koji u značajnim međunarodnim forumima drže do pravde, došli su do zajedničkog stava: sprovesti profesionalnu istragu.

* Moskva je prilično zainteresovana da otkrije sve o ovim zločinima za stolom najveće svetske organizacije...
- Imamo saznanja da Rusija vodi postupak u vezi sa događajima u klinici ”Medikus” u Prištini. Republički javni tužilac Zagorka Dolovac se upravo vratila iz Moskve, gde je dogovoren sporazum o saradnji našeg i ruskog tužilaštva, što će biti značajno i za ovaj predmet.
* Kako sarađujete sa specijalnim tužiocem Euleksa Džonom Klintom Vilijamsonom? Razmenjujete li dokaze?
- Na sastanku sa Vilijmsonom smo uvideli da je njegov pristup poslu veoma ozbiljan i na visokom profesionalnom nivou. Odmah smo se složili da je najvažnija zaštita svedoka, čija se sudbina suviše često završavala kobno.
* Ove nedelje su tužilaštva za ratne zločine i organizovani kriminal preuzela vođenje istrage od istražnih sudija. Kakve konkretne rezulate očekujete?
- Očekujem efikasniji postupak. Tužilačka istraga otvara mnogo toga novog ali i dobrog, na primer, prevaziđen je problem prikupljanja dokaza od strane istražnog sudije ”za račun” javnog tužioca, postoji mogućnost da i odbrana preduzima određene pripremne radnje sa ciljem obezbeđivanja dokaza, detaljnije je regulisan sporazum o priznavanju krivičnog dela, ali su i predviđeni novi sporazumi tužioca sa okrivljenim, precizirana je zaštita svedoka.
* Istraga zločina u Dvoru na Uni biće prva istraga koju ste pokrenuli prema novom zakonu. Očekujete li neke teškoće?
- Putujem u Kopenhagen 23. januara sa svojim zamenicima. Ovo je za nas tipičan predmet ratnih zločina, i prvi u kom se sprovodi tužilačka istraga. Očekujem da ćemo sa hrvatskim Državnim odvjetništvom razmeniti dokaze i informacije i u ovom slučaju, jer već godinama imamo veoma kvalitetnu, efikasnu saradnju, na osnovu Sporazuma iz 2006. Ispitivanju pred danskim sudom prisustvovaće i predstavnici Državnog odvjetništva Hrvatske, jer i oni istražuju ubistva u Dvoru. Mi smo saslušali svedoke koji su u Srbiji. Otkad je objavljena informacija u medijima o događaju u Dvoru na Uni, avgusta 1995, prikupljamo informacije koje su usmerene ka licima koja su učestvovala u ovom događaju i načinu na koji su civili u tom mestu lišeni života.
* Završena je saradnja s Tribunalom koja je bila najveće breme tužilaštva. Stiče se utisak da sada nemate mnogo posla?
- Razlog našeg postojanja u Srbiji je mnogo dublji: otkrivanje i progon počinilaca ratnih zločina, onih koji danas šetaju slobodni, pored nas, okrvavljenih ruku. Saradnja sa Haškim tribunalom će trajati sve dok on bude funkcionisao. To je u obostranom interesu.
* Kada ćemo saznati ko je i kako godinama krio Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića?
- Kada se steknu uslovi da obelodanimo detalje, jer je u toku postupak protiv 14 lica. Policija, po našem zahtevu, prikuplja potrebna obaveštenja za još 11 lica. U svim predmetima u kojima se istražuje mreža pomagača haških begunaca, analizira se njihovo kretanje uz pomoć do sada prikupljenih dokaza i informacija i novih dokaza i informacija. Objavljivanjem informacija o tome ugrozili bismo postupak koji sami vodimo.
* Nedavno se nekoliko svedoka, koji su bili pod zaštitom policije, javno žalilo na tretman...
- Svedoci saradnici u našim predmetima su meta ozbiljnih pretnji, njihovi životi i životi njihovih porodica su ozbiljno ugroženi. Bivši ili aktivni pripadnici Policije i Vojske, osim straha za svoju bezbednost, osećaju i jednu specifičnu bojazan: da će njihove starešine i kolege na njih gledati kao na izdajnike. Zbog nepridržavanja strogih pravila, koja reguliše Program zaštite učesnika u krivičnom postupku, često je dolazilo do problema u zaštiti identiteta svedoka. Problemi su često uzrokovali spor između pripadnika Jedinice za zaštitu svedoka i samih svedoka saradnika, kao u slučajevima ”Ćuška” i ”Leskovačka grupa”, a tužilaštvo se našlo u položaju arbitra.

ZA RATNE ZLOČINE 143 OPTUŽENIH
* KOLIKO je okrivljenih za ratne zločine Tužilaštvo dosad izvelo pre sud?
- Pred lice pravde priveli smo 383 osumnjičena za ratne zločine, a optužili smo 143. Haški tribunal je optužio 161 lice! U 26 predmeta ratnih zločina Sud je izrekao 700 godina zatvora. Značajan deo kapaciteta Tužilaštva bio je četiri godine uključen u sprovođenje Akcionog plana lociranja, hapšenja i transfera haških optuženika. A kao koordinator Akcionog tima, počastvovan sam kada strani mediji objave tekst o tome pod naslovom ”Misija je završena”.