Potvrđene sve sumnje

ISTRAGA o navodnoj trgovini ljudskim organima na severu Albanije, počela je u Srbiji gotovo istog trenutka kada su navodi bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte o ovim gnusnim zločinima preplavili javnost. Postupak je iniciralo tužilaštvo za ratne zločine kako bi proverilo sve ono o čemu je Del Ponteova pisala u svojoj knjizi “Lov, ja i ratni zločinci”.
A optužbe su bile više nego ozbiljne - tokom ratnog stanja na Kosovu 1999. godine, pripadnici OVK su, po naredbi svojih starešina koje su danas politički lideri, otimali građane nealbance, prebacivali ih u Albaniju, zatvarali u logore na području opština Tropoja, Kukeš i u rudnik Deva, mučili ih, vadili im vitalne organe da bi ih kasnije prodavali. U ovim monstruoznim zločinima ubijeno je oko 300 ljudi, a njihovi posmrtni ostaci zakopani su u masovnoj grobnici koja se nalazi na istom području.
Nadležni za istragu su, kako saznajemo, odmah počeli da uzimaju izjave od svedoka. Svako za koga se pretpostavljalo da ima ikakva saznanja o ovome, pozivan je da da izjavu. Svaka informacija o pripadnicima OVK, njihovim imenima, ulogama tokom i posle bombardovanja, ali i Unmika, za koje se takođe sumnjalo da su uzeli svoj deo kolača, bila je dragocena, budila je nadu i vodila daljim proverama.
Nekako u vreme kada su politički lideri na Kosovu govorili da su tvrdnje Karle del Ponte smešne, a zvaničnici Albanije da o navodnoj trgovini organima nemaju baš nikakve informacije, istraga koja se vodila stotinama kilometara dalje, u Beogradu, u koju je bio uključen nemali broj ljudi, pokazala je da je Del Ponteova bila u pravu. Kako saznaju “Novosti”, od izvora bliskih istrazi, probudile su se iste sumnje - da su na severu Albanije, u selima Tropoja, Kukeš i u rudniku Deva, zaista postojali logori u kojima su bili zatvarani i mučeni civili nealbanske nacionalnosti. Isto tako, potvrđene su i indicije da postoji masovna grobnica u kojoj su zakopani posmrtni ostaci zarobljenika. Pored svega toga, Tropoja i Kukeš su bili poznati i po tome što su se u njima nalazili kampovi za obuku OVK.
Svi ovi podaci vodili su ka tome da su se, pravnim jezikom rečeno, stekla sva bitna obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Za nadležne u Srbiji je to bio znak da je trenutak da se obrate albanskim državnim organima.
DrŽavni tužilac Albanije je, kako je potvrđeno našem listu, zamoljen da proveri sopstvenu bazu podataka i pronađe verodostojne informacije ili dokumenta o postojanju logora za obuku pripadnika OVK sa Kosova, kao i ona u kojima su se prihvatali civili koji su otimani na Kosovu i prebacivani u ovu državu. Prema saznanjima “Novosti”, zatražene su i informacije o tome kako su pripadnici OVK postupali prema zarobljenicima, a akcenat je stavljen na bilo koju informaciju o navodnoj trgovini vitalnim ljudskim organima.
Pored toga, zamoljeno je i da nadležni iz Srbije koji vode istragu, prisustvuju saslušanju eventualnih svedoka koje bi vodili albanski organi.
Posle nekog vremena, na adresu naših nadležnih institucija stigao je i odgovor iz Albanije. Umesto da provere podatke koje su tražili organi Srbije, rekli su da će - sarađivati sa istražiteljima Haškog tribunala.
Beogradska istraga je u jednom trenutku, kako saznajemo, krenula i ka otkrivanju logora koji su postojali u Albaniji. Nadležni su zakucali i na vrata šefa regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. Tražili su svaku pomoć.
- Moramo da vas obavestimo da u našoj arhivi nismo pronašli nijednu relevantnu informaciju koju bismo mogli da podelimo sa vama - usledio je odgovor, koji je otvorio još mnoštvo novih pitanja.
Naime, nadležni u Crvenom krstu su zatim na nekoliko gusto kucanih stranica objasnili da pravila rada ove organizacije, a “posebno poštovanje stroge poverljivosti”, su nešto što “države ne samo prihvataju, već i očekuju”. Ta poverljivost: obuhvata svu usmenu i pismenu komunikaciju između Crvenog krsta i strana u sukobu”. Zbog svega toga, osoblje ove međunarodne organizacije je zauvek dužno da se pridržava obaveze čuvanja službene tajne. U dopisu Crvenog krsta se navodi i to da je ovaj stav potvrdio i Haški tribunal.

PARALELNE ISTRAGE
POMOĆ srpskom pravosuđu da otkrije istinu o trgovini vitalnim ljudskim organima obećao je i pre dva dana glavni haški istražitelj Patrik Lopez Perez u razgovoru sa novim ministrom pravde Snežanom Malović.
Paralelno sa ovom istragom, vodiće se i postupak koji je pokrenuo Savet Evrope. Naime, ova organizacija je imenovala Švajcarca Dika Martija (na slici) koji je poslanik u Parlamentarnoj skupštini SE za izvestioca koji ima zadatak da ispita navode, pre svega bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte, o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
Marti je nedavno izjavio kako je trgovina ljudskim organima “veoma izražen problem” i da Savet Evrope sa Ujednjenim nacijama snažno radi na rešavanju tog pitanja.
Dik Marti je postao poznat javnosti kao izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o tajnim zatvorima i letovima CIA. Ugled je stekao kao javni tužilac u borbi protiv organizovanog kriminala. U prilog svim istragama koje se vode o trgovini ljudskim organima na severu Albanije, je i izveštaj “Hjuman rajts voča” koji je takođe ukazao na postojanje ovog teškog kriminala.

I RUSI TRAŽE ISTINU O SVOJIMA
U CELU istragu oko trgovine ljudskim organima, prema saznanjima “Novosti”, uključila se i Ruska Federacija. Centralni istražni komitet koji se nalazi pri tužilaštvu Ruske Federacije proverava informacije koje je dobio iz izveštaja medija o kidnapovanju i ubistvima ruskih državljana u periodu od 1999. do 2003. godine, a za koje se sumnjiče pripadnici OVK.
Rusi su uzeli u obzir i navode Del Ponteove da je OVK kidnapovala oko 300 osoba među kojima su bile i ruske državljanke, a koje je koristila kao donatore za transplantaciju ljudskih organa.
Osim toga, ruski istražni organi ističu i kako se u jednom od njihovih listova pojavila informacija da je albanska mafija ubila “bar 500 osoba”, među kojima i 50 ruskih državljana. Prema tvrdnjama ruskih istražnih organa, centar ilegalnog doniranja ljudskih organa bio je u funkciji od 1999. do 2003. godine.