Zbog beznađa pucaju u najbliže

„IŠČUPAO ženi srce“, „Ubio ćerku, ženu, pa sebe“, „Nožem prerezao vrat bratu koji mu je ubio sina zbog jabuke na međi“, „Sekirom na muža“, „Ubila muža usisivačem“, „Usmrtio nevenčanu suprugu i maloletnu ćerku“... Ovo je, nažalost, samo deo novinskih napisa kojima su preplavljene stranice crne hronike o teškim porodičnim ubistvima koja su se dogodila u poslednjih mesec-dva u Srbiji.

Svaki zločin tragična je priča za sebe, ali javnost je zapanjio nedavni zločin u Mladenovcu, kad je Slađana S. (34) u trenutku nervnog rastrojstva najpre davila trogodišnjeg sina, a potom ga ubola u stomak kuhinjskim nožem jer nije hteo da spava! Ovaj zločin desio se neposredno posle onog u Svilajncu kada je majka ubila bebu staru samo 40 dana.

I to nije sve - pre tri dana porodična tragedija u selu Ritiševo. Petar Balan (57) hicima iz pištolja usmrtio je ženu Maricu (49) i ćerku Sanelu (28), koja je tek diplomirala na ekonomiji. Za Petra komšije kažu da nije pio i da nije bio psihički bolesnik. Nije bio ni siromašan. Šta je, onda, bio „okidač“ da iz pištolja puca u najrođenije?

- Iza teškog porodičnog zločina najčešće je duševno oboleo izvršilac - kaže za „Novosti“ dr Slobodan Simić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu.

- To su uglavnom svi oni slučajevi gde izvršilac zločina na kraju izvrši samoubistvo. Psihijatrijski razlozi za takav akt mogu biti paranoidnost, kada izvršilac ima bolesnu misao da mu neko ili svi članovi porodice žele i čine zlo, pa svojim bezumnim zločinom želi da se od svih njih odbrani ili da ih zaštiti od neke imaginarne strašne opasnosti koja preti porodici.

Iskustvo stručnjaka pokazuje da i depresivnost neretko može biti razlog porodičnog nasilja i - ubistva. Izvršilac u teškoj depresiji ima bolesnu misao da će svi članovi porodice propasti, umreti od gladi, razboleti se od teških bolesti, pa ubistvom želi da ih spase da se ne muče.

- Kod homicida u porodici prisutni su i poremećaji ličnosti to jest psihopatije - kaže dr Simić. To su osobe koje zbog gubitka kontrole impulsa i nekog jakog afekta mogu da izvrše ubistvo na mah. Među njima ima i raznih zavisnika, pre svega alkoholičara. Sa psihijatrijske tačke gledišta, svako ubistvo može biti ili delo duševnog bolesnika ili poremećaj kontrole impulsa. Ubistva dece najčešće spadaju baš u ove kategorije, kao i bratoubistvo.

POREMEĆAJ PERCEPCIJE

EMOCIJA beznađa jedan je od okidača. Ljudi se prepuštaju sudbini, otpisuju odgovornosti za sopstveni život. Šta je, ipak, ključni razlog da neko ubije dete, brata, ženu?

- Nijedan razlog nije dovoljno jak da bi se oduzeo nečiji život - kaže dr Simić. - Apsolutno glavni faktor u svakom ubistvu ne čini razlog, nego izvršilac. To znači da nekome i mali povod, mala svađa može da aktivira bazični poremećaj kontrole impulsa i dovede do homicida. Ubistva žene i dece i ogromnom broju slučajeva su delo duševno obolele, a često neprepoznate i nelečene osobe.

* Šta se dešava u glavi onoga koji ubije dete?

- Poremećaj transmisije koja dovodi do poremećaja testa realnosti i percepcije.

* Da li se ubica „susretne“ sa sobom i pokaje?

- Skoro svi duševno oboleli izvršioci imaju strahovitu grižu savesti posle lečenja, jer potpuno postaju svesni svoga dela. To je strašna lična i porodična tragedija.