Obrenovac: Pilot aviona nije imao dozvolu za letenje

Ultralaka letilica "tukano", koja se u nedelju veče srušila u ataru sela Urovci kod Obrenovca nije bila registrovana niti evidentirana u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije. Pilot Miroslav Veselinović nije posedovao dozvolu, niti je let bio prijavljen Kontroli letenja, što je obaveza - piše u izveštaju Službe za utvrđivanje uzroka udesa i analizu rizika DCV.

Kako nezvanično saznajemo, pilot je tog dana obavio pet-šest letova. Po jedan školski krug provozao je svoje putnike. Pre poslednjeg, kobnog leta, već je bila smanjena vidljivost, što bi mogao da bude jedan od uzroka nesreće. Prema izjavama očevidaca, nakon približno tri minuta leta, pre zaokreta za sletanje, došlo je do loma krila, nakon čega je avion pao u krošnju drveta, a zatim na zemlju. Prilikom pada aviona poginuli su pilot i putnik Đorđe Vujić, koji, kako saznajemo, nije ni imao želju da uđe u letilicu već je to uradio na nagovor okupljenih.

Ljubav prema letenju i avionima odvela ga je u smrt - pričaju komšije Miroslava Veselinovića.

Ostaci aviona, koji je leteo tokom celog vikenda, u ponedeljak ujutru su sa mesta nesreće odvezeni kamionom do piste, koju je ovaj čovek napravio u selu Urovci. Letilica se srušila na oko 500 metara od kuće, odakle je Veselinović svakodnevno uzleteo sa sopstvene piste.

- Voleo je da leti i skoro svaki dan je posle posla u TENT nalazio vremena da prokrstari nebom. Iskustvo mu nije nedostajalo. Pilotirao je već pet-šest godina i nije do sada imao nikakvih problema u letovima - rekao nam je jedan od ljudi koji su se zatekli u pomoćnoj prostoriji, koja je najverovatnije služila za aviomehaničarske radove. - Čini mi se da je došao sa Divčibara. Prodao je sve što je imao da bi leteo i u tome je uživao. Ostade za njim dvoje dece. Sin je u Italiji a ćerka u Pančevu.

Ljudi su kobne večeri primetili da se nešto čudno dešava u vazduhu, prilikom poslednjeg leta tog dana. Začuo se, kako smo saznali od očevidaca, čudan zvuk, a krila su se u letu samo sklopila i avion je naglo pao u šumu.

Prema nekim svedočenjima, otkačile su se neke šipke koje drže krilo aviona. Kraj je inače ravan, sa okolnim njivama kukuruza i pšenice, a gotovo jedino šumovito mesto je upravo ono gde je avion udario.

Pista sa koje je poslednji put poleteo avion marke "tukano", italijanske proizvodnje, ravna je i duga oko 350 metara. Sa strane je obeležena stubićima sa mačjim očima, koje obično viđamo na putevima. Pista je široka nepunih dvadesetak metara, i na nju je mogao da sleti i da sa nje uzleti upravo ovakav, manji, sportski avion.

- Vrlo su rigorozni zakoni o letenju, ali i nelogični. Meni traže, iako imam iskustva, jer sam radio kao pilot helikoptera i imam više hiljada sati leta, da ponovo vadim nove dozvole. Ovo je skup sport, koji u našoj zemlji još dodatno poskupljuju takse i tarife da bi se letelo - smatra Dane Orlović, koji za sebe kaže da je i aviomehaničar.

- Mnogo ljudi ima želju da leti, posebno u Vojvodini, ali su kazne velike. Smatra se krivičnim delom kad neko leti nenajavljen. Miroslav je bio dobar i iskusan pilot, koji je mnogo voleo svoj hobi.

**************

POLEĆU SA LIVADA U DIVLjE AVANTURE

U Srbiji veliki broj privatnika sam pravi i sklapa avione, čuvaju ih i kriju u garažama i lete bez odobrenja i prijave

U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije evidentirano je 20 zmajeva i 23 ultralaka aviona. Međutim, broj tih letilica je znatno veći, a vlasnici ih sami prave, sklapaju, čuvaju u garažama. Poleću sa livada, koje nisu registrovana letilišta. Takvi avioni se, naravno, ne servisiraju u ovlašćenim servisima.

- Ultralaki avioni se ne registruju već se samo evidentiraju u Direktoratu na zahtev vlasnika što je njihova obaveza - kaže za "Novosti" Nebojša Starčević, direktor Direktorata. - Problem je što je mnogo tih letilica neprijavljeno i praktično su u vazduhu "na divlje". Kada ih inspektori uoče, pokušavaju da lociraju mesto gde će da slete, tu ih sačekuju, onda oni beže, i onda je jedino rešenje da podnosimo prijave policiji protiv N. N. lica. Jedini način da se ovo pitanje reši jeste da u pratnji inspektora bude i policija, koja jedina ima pravo da legitimiše ove nesavesne učesnike u vazdušnom saobraćaju. Samim tim što nisu evidentirani, nemaju dozvole, i saobraćaju sa avionima koje su sami napravili, vlasnici letove ne prijavljuju Kontroli, što je obaveza pre svega zbog dejstva protivgradne odbrane.

Iako u javnosti kruže priče da u Srbiji ima mnogo biznismena koji poseduju avione, u registru DCV zvučnih imena nema. Kao vlasnici luksuznih malih aviona, vrednih po nekoliko miliona dolara, upisana su samo preduzeća, odnosno avio-kompanije. Reč je o privatnim prevoznicima, koji nude usluge avio-taksija, i to su "Princ avijejšn" i "Er Pink".

Ima i vlasnika koji ustupaju luskuzne letilice privatnim avio-kompanijama za prevoz putnika, a po potrebi ih i sami koriste. Veoma je skupo održavati takve avione i nije isplativo da letilica stoji neiskorišćena. Naravno, vlasnici mogu svoje letilice da registruju i u drugim zemljama.

U Srbiji može da se kupi polovna "cesna 172" za oko 20.000 evra, dok nova košta oko 200.000, ali ih kod nas nema. Prosečna starost malih jeftinih aviona u Srbiji je od 30 do 40 godina. Poseduju ih uglavnom aero-klubovi. Posle svakih 50 sati leta ili jednom godišnje obavezan je tehnički pregled u registrovanom servisu.

- Na sportskim aerodromima imamo punu kontrolu - ističe Starčević. - Direktorat je desetini pilota već suspendovao dozvole zato što su inspektori u nenajavljenim kontrolama naišli na nepravilnosti i nepoštovanje procedura. U svakom slučaju, statistika pokazuje da je u više od 90 odsto nesreća glavni uzrok ljudski faktor, a od toga u 90 odsto slučajeva nisko letenje.