Albanski teroristi Srbe mučili, pa ubijali

PORED ratnih zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom tokom oružanih sukoba na jugu Srbije, albanski teoriristi su načinili i brojna zlodela nad pripadnicima policije i vojske. U Kopnenoj zoni bezbednosti je, od potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma 9. juna 1999. do 31. avgusta 2001. godine, izvršeno čak 1.160 terorističkih napada i provokacija.

Atakovano je 967 puta na pripadnike i objekte policije, 155 na civile i u 36 slučajeva na članove međunarodnih misija i organizacija. Prema podacima Koordinacionog tela za jug Srbije, u napadima i provokacijama ubijeno je 18 pripadnika lokalne policije i deset civila, a 45 osoba je kidnapovano.

U terorističkim napadima ranjeni su 61 pripadnik policije, 25 civila i dva člana misije međunarodnih organizacija. U oružanim napadima, upadima i provokacijama, albanski teroristi upotrebili su automatsko naoružanje u 140 slučajava, mitraljeze u 85, snajpersko oružje u 48, ručne bombe u sedam, ručne bacače u 20, a minobacače i bacače granata „rpg-7“ u 62 slučaja.

Tada je policijski džip nagazio na minu. U eksploziji su poginuli policajci Živorad Pantović (30), Jovica Janićijević (30) i Milenko Strugar (29), dok su teško povređeni Radiša Tanasković (29), Dejan Pešić (30), Slavoljub Paunović (41), Saša Saković (29) i Milovan Nedeljković (25).

A kao dokaz da su albanski teoristi svoje žrtve surovo mučili i kasapili a zatim ubijali, postoje i brojne fotografije. Trojicu policajaca - Duška Gligorića, Duška Đogovića i Cvetana Jovanova kidnapovali su kod sela Končulj 21. novembra 2000. godine, odveli ih do Dobrosina, gde su se zverski iživljavali nad njima, a zatim ih likvidirali.

Istog dana teroristi su napali još jednu patrolu i lakše ranili policajce Nebojšu Ikodinovića, Miljka Babića, Dragana Stojkovića, Zlatana Popovića i Milića Milosavljevića. Kfor i Međunarodni Crveni krst su 25. novembra iste godine pronašli unakažena tela ubijenih policajaca i predali ih srpskim vlastima.

Otmica i ubistvo trojice policajaca bili su, zapravo, uvod za upad terorista, članova „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“ u Kopnenu zonu bezbednosti, u kojoj su se nalazili do maja naredne godine.

A teroristička divljanja su se nastavila nesmanjenom žestinom i kasnije. Pred novu 2003. u Končulju je napadnuta policijska patrola, a napadi su ponovljeni još dva puta januara naredne godine. U februaru 2004. još više se pojačavaju terorističke aktivnosti na jugu Srbije. U Kosovskoj ulici u Bujanovcu 4. februara ubijen je pripadnik BIA Selver Fazliju.

Krajem tog meseca postavljena je protivtenkovska mina na putu Breznica - Muhovac, kada je poginuo pripadnik Žandarmerije Milan Vujović (29), a dvojica njegovih kolega Goran Petrović (33) i Zoran Živić (30) lakše su povređeni.

Potom je u Preševu pronađena i demontirana eksplozivna naprava sa satnim mehanizmom koja bi, da nije otkrivena, izazvala stravične posledice, pre svega po decu preševske srednje škole „25. maj“.

Od ekstremističko-terorističkih akcija usmerenih direktno prema vojsci izdvajaju se oružani napad na osmatračnicu „Čarska čuka“, sabotaža na stubu preko koga se napaja strujom baza „Dobrosin“ i kamenovanje vojnog motornog vozila u selu Lučane.

Terorističke grupe, pre svega sa područja KiM u Kopnenoj zoni bezbednosti, ispaljivali su projektile iz minobacača i ručnih bacača, i to sa područija Gnjilana (Mučibaba, Inatovce, Bilince, Podgrade, Stublina) i Kosovske Kamenice (Kamenski Rid, Donje Korminjane, Lipa, Rogačica, Karačevo, Sedlare, Velja Glava, Turska Trstena, Lisočka, Zajčevče).

Atakovalo se i sa područja Prištine (Ajkobila, Dabiševac, Lisica, Prapaštica) i Podujeva (Braina, Medrgovac, Mirovac, Donja Dubnica, Gornja Dubnica).

ZAKON O AMNESTIJI

POČETKOM 2001. Vlada Republike Srbije i Savezna vlada formirale su Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu. U naporima da se kriza reši političkim putem, predstavnici vlasti i albanske zajednice započeli su pregovore uz posredovanje predstavnika NATO, UN i OEBS. Rezultat ovih pregovora bio je postepeni ulazak srpskih snaga bezbednosti u Kopnenu zonu bezbednosti i, istovremeno, demilitarizacija i raspuštanje OVPMB. Savezna skupština je 2002. godine donela Zakon o amnestiji svih bivših pripadnika OVPMB.