Detektivi špijuniraju decu

U STRAHU da im je dete podleglo izazovima i porocima, roditelji u Novom Sadu sve češće izgubljenu kontrolu nad njima pokušavaju ponove da uspostave, tako što angažuju privatne detektive.

Pod prismotrom privatnih detektiva godišnje se nađe na desetine tinejdžera, a iskustva nekoliko novosadskih „Šerloka Holmsa“, govore da gotovo ni u jednom slučaju sumnje, do sada, roditelji - nisu omanuli.

- Za gotovo svako sumnjivo dete koje smo pratili, ispostavilo se da se ili drogira, ili kocka, ili ga je povukla nekakva sekta - objašnjava Ivan Jontović, vlasnik detektivske agencije „Enigma“. - Istina, ima i onih roditelja koji zatraže našu pomoć iz puke paranoje, jer su prezauzeti na radnom mestu i nemaju vremena da se posvete deci.

Kada roditelji primete da im se dete čudno ponaša, uglavnom ga prvo puštaju neko vreme na miru da vide da li će ta faza proći - objašnjava naš sagovornik. Međutim, ako potraje, uz pomoć detektiva, kreću u špijunažu. Neobični pozivi, džeparac koji nikada nije dovoljno velik ili naprasni kečevi u školi, pokazalo se da često imaju pozadinu. I opravdan razlog za roditeljsku uzbunu.

- Najnoviji slučaj bio mi je mladić iz jedne bogate familije - kaže Jontović. - Angažovao nas je otac, kome smo, potvrdili da mu se sin drogira, dostavili tačne lokacije kuda se mladić kreće, sa kim se druži, i omogućili mu da svog sina i sam nadalje drži pod prismotrom.

Tehnika kojom raspolažu moderne detektivske agencije omogućava da im obezbedimo da imaju uvid u svaku poruku i svaki poziv koji je zabeležen u mobilnom telefonu deteta - objašnjava Jontović. On dodaje da je pre pohoda na otkrivanje istine važno razdvojiti da li se dete zaista neprirodno ponaša ili je u pitanju samo roditeljski strah od toga da im dete upadne u nevolje.

Iskustvo Novosađanina Slavka Pešića (26) pokazuje kako roditelje i te kako nekad ume da ponese neopravdan strah i paranoja.

- Ja sam jedinac, i kada sam bio tinejdžer, radio sam sve što i svaki drugi klinac tog uzrasta - priča Slavko. - Dolazio sam pijan kući, pušio sam i ponekad bežao sa časova. Roditelji su, međutim, jednog dana pronašli paketić nekakvih kuglica i pomislili da je to droga. A, bio je tamjan u kuglicama koji sam doneo iz jednog manastira.

Njegovi roditelji su, međutim, sumnjajući da je ipak u pitanju droga, počeli da ga prate u stopu. Vrhunac je bio kada je jednog vikenda Slavko izašao iz kafića i ugledao svoju majku, zavijenu u šal sa tamnim naočarima za sunce.

- Prišao sam joj i upitao šta tu radi, a ona je odgovorila "da je došla da vidi da li se drogiram".

FIZIČKI NAPOR

Kako priča novosadski „Šerlok Holms“, špijuniranje deteta je nekad i fizički naporno za detektive jer su deca brza, često menjaju lokaciju, pa detektiv bukvalno mora da ih juri:

- Imali smo jednog malog čiji su roditelji sumnjali da se dopinguje steroidima. Pa taj uopšte nije šetao, trčao je i u školu i na treninge, jedva sam obavio zadatak - kaže Jontović, i dodaje da su i tada roditelji bili u pravu.