Mafija u zatvoru, droga na ulici!

SRBIJA, odnosno njena južna pokrajina već izvesno vreme je glavni distributivni centar za heroin. Kosmet je postao "prodavnica" u koju ova droga stiže iz Avganistana, a potom se dalje rastura ka Zapadnoj Evropi. Interesantno je, međutim, da kokainska ruta gotovo zaobilazi našu zemlju, iako su glavni dileri upravo sa ovih prostora.

Tokom prošle godine MUP Srbije je organizovao 5.253 akcije, u kojima je zaplenjeno više od 1,4 tone droge. Najviše je marihuane, sledi heroin, zatim sintetička droga ekstazi, hašiš, amfetamini... U 2011. godini protiv 5.179 osoba su podnete krivične prijave zbog ilegalne trgovine narkoticima, dok ih je 233 pritvoreno.

Od ukupnog broja svih kriminalnih grupa koje deluju na teritoriji Srbije, većina njih se bavi trgovinom narkoticima. Prema rečima nadležnih iz MUP Srbije, organizovani narko-kriminal posebno karakteriše pojačano krijumčarenje heroina i modifikovane marihuane poznatije pod imenom skank.

- U 2010. je realizovana jedna od najvećih zaplena heroina u poslednjih 10 godina koja je izvedena u saradnji sa policijom Češke i Upravom carine - navode u policiji.

- Reč je o 120 kilograma heroina otkrivenog u carinskom skladištu u luci Pančevo. U poslednje vreme aktuelno je krijumčarenje skanka iz Albanije preko Crne Gore u Srbiju. Iz naše zemlje ovaj koncentrat marihuane potom se šalje za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.

Interesantno je da je u našoj zemlji otkrivena i organizovana kriminalna grupa od 12 članova koja se bavila proizvodnjom skanka na više lokacija u Vojvodini. Marihuana je rasturana po celoj Srbiji, ali i okolnim zemljama. Dosadašnji operativni rad je pokazao da, ipak, najviše marihuane stiže iz Albanije.

Kada je reč o heroinu, tu je i dalje aktuelna takozvana balkanska ruta, kojom se ovaj narkotik iz Avganistana, preko Turske, Bugarske i Albanije, doprema do Kosmeta. Odatle se dalje distribuira ilegalnim kanalima preko Mađarske i Rumunije, ka zemljama EU.

- Balkanskom krijumčarskom rutom, iz Avganistana se godišnje prokrijumčari 80 odsto od 150 tona heroina koji završi u zemljama Zapadne Evrope - izneo je svoja saznanja u razgovoru za "Novosti" general Viktor Petrovič Ivanov, direktor Federalne službe Ruske federacije za kontrolu obrta droge. - Posebno mesto u ovom "poslu" ima teritorija Kosova i Metohije. U južnoj srpskoj pokrajini su stacionirani veliki narko-karteli, a među njima je i jedan od pet najjačih u svetu - Kamila, koji godišnje u trgovini heroinom obrne 500 miliona dolara.

Na Kosovu je kilogram droge 10.000 evra, a u zemljama EU cena dostiže i 150.000 evra. Prihod od prodaje je veći za 1.500 odsto. Prema rečima Ivanova ove cifre, kao i činjenica da je nezaposlenost na Kosmetu 35 odsto uzrok su što je južna srpska pokrajina narko-enklava Evrope.

Početkom ovog milenijuma proizvodnja heroina dostigla je rekordne dimenzije. Trenutno se u Avganistanu proizvodi dva puta više ove droge nego pre deset godina u čitavom svetu. Takva količina droge ne može da se proda samo u toj zemlji i to je dovelo do formiranja dveju najvećih krijumčarskih ruta droge. Jedna je severna, ide preko Rusije, a druga je balkanska i ona je daleko prometnija.

Heroin stiže u Rusiju, uglavnom preko centralne Azije, a u EU, balkanskom rutom, koja ima više krakova. Jedan krak ide preko Turske, Bugarske i Crnog mora, drugi iz Avganistana ide u Iran, odatle u Severnu Afriku, a zatim stiže u Evropu preko Crne Gore i Srbije. Iz Evrope, posebno Rusije, pak, u ostale krajeve sveta krijumčare se sintetičke droge.