Ko su ljudi sa crvene poternice

VIŠE od 400 Srba trenutno se nalazi na crvenoj poternici Interpola. Radi se o osumnjičenima za najteža krivična dela - privredne prestupe, a traga se za trgovcima narkoticima, razbojnicima, pljačkašima... Iako poternice, koje izdaje Interpol, važe u skoro svim državama na svetu, privođenje onih koji su se našli sa druge strane zakona ne ide lako.
Tek posle šest godina skrivanja, "lisice na ruke" stavljene su Dobrosavu Gavriću, koji je pred nekadašnjim beogradskim Okružnim sudom osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića. Ovo hapšenje otvorilo je mnoga pitanja, pre svih, da li bi bio uhvaćen da u Južnoafričkoj Republici, u kojoj se skrivao dugi niz godina, nije priveden zbog posedovanja narkotika.
I dvojica pripadnika "zemunskog klana" - Miloš Simović i Sretko Kalinić, uhapšeni su posle dugog niza godina, ali tek onda kad su se međusobno sukobili. Do tada su se vrlo uspešno skrivali. Prema njihovim tvrdnjama, utočište su prvo našli u Španiji i na kraju Hrvatskoj. Povremeno su dolazili i u Srbiju. I uvek su bili pod nečijom zaštitom.
Trenutno, najpoznatiji osumnjičeni za kojima traga naša zemlja jesu Darko Šarić i Luka Bojović. Za odbeglim Pljevljakom, protiv koga se u Srbiji vode postupci zbog trgovine narkoticima i pranja novca, poternicu je raspisala i Italija. Na listi begunaca je i Goran Soković, za koga Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da stoji "rame uz rame" sa Šarićem. Moć koju je Šarić stekao prodajom kokaina i trgovanjem preduzećima i nekretninama, osigurava ga od hapšenja u zemljama u kojima se skriva.

Na slobodi su još i trojica "zemunaca" - Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Milan Jurišić Jure.Istina, za ovog poslednjeg se spekuliše da je ubijen u Španiji, ali za to još nema potvrde. Gde god da su boravili "zemunci" su za sobom ostavljali krvave tragove, ali ni to nije bilo dovoljno da ih policije nekih zemalja uhapse i isporuče Srbiji.
U bekstvu su i pojedini optuženi za korupciju. Tako je već godinama "na listi" Slobodan Radulović, bivši direktor "Ce marketa", označen kao jedan od organizatora kriminalne grupe koja je uvođenjem u nezakonit stečaj oštetila mnoge firme u Srbiji. Poternica je raspisana i za Miljkom Živojinovićem, članom ove grupe, nekadašnjim direktorom Građevinskog preduzeća "Rad". za njih se zna da su u Španiji, odnosno Francuskoj, ali nema odgovora na pitanje zašto nisu isporučeni.
Srbija je još 2006. godine raspisala Interpolovu poternicu za Stankom Subotićem Canetom, kojem je pre dva meseca u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, u odsustvu, izrečena kazna od šest godina zatvora. Subotić je po poternici, pre četiri godine, uhapšen u Moskvi, međutim, posle dva meseca pritvora pušten je na slobodu, jer je po ruskom zakonu krivično delo za koje ga tereti Srbija - zastarelo. Subotić živi u Švajcarskoj, a po njihovom zakonu ne može da se zloupotrebi službeni položaj u sopstvenoj firmi.
I braća Bogoljub i Sreten Karić su osobe za kojima Srbija traga. Protiv njih je Više tužilaštvo još u septembru 2010. godine podiglo optužnicu, jer su, kako se tvrdi, oštetili kompaniju "Mobtel" za više od 60 miliona evra, ali suđenje još nije počelo. Sredinom 2010. godine u javnosti su se pojavile informacije da su Karići u Rusiji dobili azil, ali je Ministarstvo spoljnih poslova te države zvaničnim dopisom obavestilo srpsko Ministarstvo pravde da to nije tačno. U dopisu su bili izričiti da nisu tražili ni politički azil, niti rusko državljanstvo.
Za određeni broj begunaca za kojima je Srbija raspisala poternice može se s vremena na vreme čuti gde im je trenutno utočište ili gde su se jedno vreme skrivali. Poneka od tih informacija na kraju se ispostavi kao tačna. Advokat Ilija Radulović objašnjava za "Novosti" da se u tim slučajevima radi o korupciji pojedinih državnih struktura u zemljama gde se osumnjičeni kriju.
- Ne može se na drugi način objasniti zašto se ne hapse ili isporučuju tražena lica, nego da su oni ostvarili određenu moć u nekim strukturama, a to se pre svega odnosi na policiju - kaže Radulović. - Oni znaju sve o svojim građanima, a posebno o onima koji imaju status begunca. Oni su obavešteni o mestu njihovog boravka, kretanju i to ukazuje da postoji korupcija i objašnjava zbog čega se ne postupa po pojedinim zahtevima za hapšenje i ekstradiciju.