Ni Šarić nije vođa narko mafije

DARKO Šarić nije vrh kriminalne piramide, koja je švercovala i prodavala tone i tone kokaina. Tek posle njegovog hapšenja moguće je doći do "mozga čitave operacije". Siguran sam da ovaj predmet ne bi imao ovako široko dejstvo da je Šarić vrh organizovane kriminalne grupe.

Ovo su reči prvog policajca Srbije, iskusnog profesionalca, direktora policije Milorada Veljovića, koji je proteklih godina rukovodio obračunom sa više mafijaških organizacija u Srbiji.

Ni ostalih dvadesetak mafijaških grupa u Srbiji, koje su završile pred specijalnim sudom, ili se nalaze pred utuženjem, nemaju u sudnici svog glavnog bosa. Čelni ljudi srpskih mafija, ma u kojim strukturama da se kriju, nisu "provaljeni", iako su njihove desne ruke pale i završile u zatvoru.

Spisak uhapšenih direktora, biznismena, sudija, tužilaca, advokata, malih privrednika, lekara, profesora, policajaca, čelnika javnih preduzeća je impozantan - broji više stotina. Među njima nema nikoga od ljudi sa visokih državnih i političkih funkcija. U najvećem broju predmeta koji su do sada pokrenuti nije se došlo do samog "vrha piramide", do organizatora kod kojih je završila najveća količina nezakonito stečenog novca.

Visoka korupcija srpsko društvo i privredu izjeda gotovo 20 godina. Mnogi slučajevi su zataškavani, pojedini su držani po "fiokama", a neki koji su pokrenuti nisu odmakli dalje od onih koji su bili na samom dnu organizovane grupe.

Najbolji primer za to je slučaj zloupotrebe naplate putarine, koji se smatra najvećom elektronskom pljačkom u Srbiji, kad je budžet oštećen za 6,5 miliona evra. Iza rešetaka su se našli samo pojedini šefovi smena na naplatnim rampama i obični radnici, ali ne i ljudi sa rukovodećih položaja "Puteva Srbije". Jedan od svedoka tvrdio je da su na visoke funkcije u "Putevima Srbije" postavljeni pojedinci kako bi se stvorili uslovi za nezakonite radnje. Gde je sam vrh piramide ove mafije do kraja suđenja nije otkriveno.

Na slučaju razotkrivanja narko-mreže kriminalne grupe Darka Šarića vidi se sva jačina mafije, ali i njena povezanost sa državnim i političkim strukturama. Novac koji je zarađen prodajom kokaina, prema tvrdnjama Tužilaštva za organizovani kriminal, odbegli Pljevljak i pripadnici njegove kriminalne grupe su "prali" i ulagali u privatizaciju srpskih firmi. To svakako nije moglo da se uradi bez ljudi u strukturama, ali njihova imena su i dalje, barem za javnost, nepoznata.

Prošlu godinu obeležilo je započinjanje tri postupka koja su dugo vremena zaokupljala pažnju javnosti. Pre svih istraga na razotkrivanju političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića. Deset godina posle pobune pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije krenulo se sa raščišćavanjem motiva za njihov izlazak na ulicu pod punom opremom, što nadležni u Tužilaštvu smatraju kao uvertiru za atentat na predsednika srpske vlade.

I pored mnogih očekivanja, istraga je zasada skoncentrisana samo na vrh JSO, među prvima Milorada Ulemeka Legiju i dvojicu ubijenih šefova "zemunskog klana", Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su oni mogli bez podrške pojedinaca iz političkog vrha da "demonstriraju silu", a nedugo zatim i da izvrše atentat na Đinđića.

U roku manjem od mesec dana, pred kraj prošle godine, iza rešetaka se našlo tridesetak osoba zbog zloupotreba u basenu "Kolubara" i prilikom nabavke vakcina protiv virusa H1N1. Zajedničko za oba slučaja je da se nije odmaklo dalje od privođenja direktora i vlasnika privatnih preduzeća.

Zbog zloupotreba teških 12 miliona evra u "Kolubari" u periodu od novembra 2007. do jula 2009. godine uhapšeni su Dragan Tomić, bivši generalni direktor, kao i desetak bivših i sadašnjih rukovodilaca ovog rudarskog basena i još nekolicina biznismena, među njima i Radosav Savatijević Kene, protiv koga se već vodi jedan postupak pred Specijalnim sudom.

Prema informacijama, Tomić se pred istražnim sudijom neprestano pozivao na odluke Vlade Srbije i tvrdio da je radio samo po zakonskim ovlašćenjima koja je u tom trenutku imao. Pozvao se na nekoliko odluka Vlade iz decembra 2005. godine.

Na odluke Vlade, u svojoj odbrani pozivala se i Svetlana Vukajlović, bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja je sa još tri osobe osumnjičena za malverzacije prilikom nabavke vakcina.

***************

DUGAČAK SPISAK OPTUŽENIH

l ZBOG korupcije na carini, primanja mita i zloupotrebe službenog položaja i krijumčarenja optuženo je 28 osoba. Tvrdi se da je ova organizovana kriminalna grupa, na ime neplaćenog poreza i carine, oštetila državu za više od 10 miliona evra.

l Već pet godina traje postupak protiv 35 osoba optuženih za mahinacije sa preduzećima u stečaju, kojima su oštetili državu za oko 50 miliona evra. Među optuženima su bivše sudije, advokati, direktori, a na teret im se stavlja 105 krivičnih dela zloupotrebe položaja, primanja i davanja mita.

l Četiri zasebna sudska postupka pokrenuta su zbog šverca cigareta protiv tridesetak osoba. Na teret im se stavlja da su oštetili budžet Srbije za nekoliko desetina miliona evra.

l Optužbe da su Srbiju oštetili za više od sto miliona dinara pokrenule su proces protiv 21 člana organizovane kriminalne grupe koji su uvozili naftne derivate iz Grčke, lažno ih deklarišući i prikazujući kao sirovine za proizvodnju i odmašćivanje.

l Zbog zloupotrebe položaja, pranja novca i utaje poreza, čime su država i JKP "Gradska čistoća" oštećeni za blizu 380 miliona dinara optužene su 34 osobe.

l Pred sudom se našao i nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, koji je sa još 22 osobe optužen da su zloupotrebom položaja oštetili opštinu Zrenjanin za 150 miliona dinara

l Takozvana saobraćajna mafija pokazala je svu povezanost kriminala i državnog aparata. Saobraćajni policajci, sudski veštaci i advokati, osumnjičeni su da su lažnom dokumentacijom varali osiguravajuća društva.

l Prošle godine započelo je suđenje Milanku Šarančiću, bivšem direktoru JKP "Železnice Srbije", zbog optužbi da je oštetio preduzeće za više od milion evra. Pored njega na optuženičku klupu sela su i dva njegova pomoćnika, kao i vlasnik privatne firme.