Krvna osveta i dalje postoji u Srbiji i Crnoj Gori

Ispovest Nikole Kaluđerovića, penzionera sa Cetinja, koji je najmarkantniji lik u knjizi Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad", u delu javnosti je shvaćena kao priča o krvnoj osveti. Zla kob je učinila da je Kaluđerović tragajući za ubicama sina jedinca, ubio jednog od braće koji su krivi za smrt njegovog sina Željka Kaluđerovića. Zato na pitanje ima li krvne osvete, danas u 21. veku, u Srbiji i u Crnoj Gori, beogradski kriminolozi odgovaraju potvrdno.

- Poslednjih godina javno se govorilo samo o tri slučaja krvne osvete u Pančevu, Novom Sadu i Beogradu. Nažalost, kod nas još žive običaji iz prošlog veka - kaže kriminolog Dušan Davidović i objašnjava ovaj paradoks.

Kada je Refik Zairija (24) iz Miratovca kod Preševa jesenas zaklao svog rođaka Nijaza I. (5), tako što je dečaku prerezao vrat od uha do uha, srpski istražni organi su zaključili da je reč o krvnoj osveti.

- Nadležni sud u Vranju ne može ubistvo malog Nijaza da procesuira kao zločin krvne osvete, jer ona zvanično u Srbiji ne postoji već tri decenije - kaže Davidović. - Slučaj ubistva deteta u Preševu i prošlogodišnji slučaj ubistva komšije u Pančevu ukazuju da krvna osveta i danas postoji u čitavoj Srbiji. Ona ima svoja dva lica. Na Kosmetu i jugu Srbije se krvna osveta izvršava kao ritualni čin odbrane porodične časti, a u centralnoj Srbiji kao javno ubistvo osvete i kao tajna ubistva u srpskom podzemlju.

Krvna osveta je antropološki, a ne kriminalni fenomen. Ona podrazumeva da je u slučaju teške uvrede, ranjavanja ili ubistva, uža porodica dužna da se osveti izvršiocu ili članu njegove porodice po principu "oko za oko, zub za zub". I postoji samo u sredinama gde još egzistiraju starinski običaji i posebno shvatanje morala. Zato se ovaj zločin i definiše kao običajno ubistvo.

- Slučaj ubistva dečaka u Preševu je prvi put, posle tri decenije da osvetnik ubija dete. Imam utisak da je ubica imao i neki drugi motiv da ubije tuđe dete, mada kosmetski mediji tvrde da je reč o klasičnoj krvnoj osveti. Ona na Kosmetu postoji i sve je izraženija - tvrdi dr Slađana Đurić, profesor Fakulteta bezbednosti.

U Srbiji i u Crnoj Gori krvna osveta je javna pretnja i o njoj se govori glasno i prihvata sa strahopoštovanjem. Na Kosmetu "uzvraćanje krvi" je tajno i o njemu se nigde i nikada ne govori, jer se podrazumeva kao obaveza porodice da odbrani čast i ime. "Umir krvi" na Kosmetu je u porastu, jer su tokom ratnih zbivanja u pokrajini počinjeni mnogi zločini, pa mnogi žele da osvete svoje pobijene ili uvređene rođake. Doktorka Đurić nam navodi primer ubistva 15 članova jedne albanske familije zbog krvne osvete.

- U Prištini je jedan čovek pištoljem pretio komšijama da izađu na izbore i glasaju za njegovog kandidata. Na tu pretnju i povredu časti porodice komšije su odgovorile osvetom, odnosno ubistvom 15 članova familije tog koji je pretio pištoljem - kaže Đurić.

Kako tvrde naši sagovornici, krvna osveta postoji na Kosmetu kao krivično delo za koje je zaprećena najstroža kazna zatvora. Prema podacima EU, u pokrajini je prošle godine registrovano 12 ubistava zbog krvne osvete. Ta ubistva i kućni pritvor zbog straha od krvne osvete su razlog za zabrinutost u EU.

- U centralnoj Srbiji krvna osveta kao vrsta krivičnog dela je izbrisana iz Krivičnog zakona, a uklonjena je i kao vrsta ubistva iz krivične statistike. Zato u Srbiji nema službenih podataka o krvnoj osveti, mada ona postoji - kategoričan je Davidović.

Na Kosmetu i jugu Srbije krvna osveta je običajno pravo, porodična obaveza za odbranu časti zbog počinjenog ubistva. A u Beogradu je ona više pitanje visokog stepena agresivnosti i novih običaja.

- Uz to i primeri osvete stradalih rođaka u srpskom podzemlju najbolje govore koliko je duh krvne osvete prisutan u samom Beogradu - kaže kriminolog Dušan Davidović.