POLICIJA je u sredu po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal uhapsila osmoricu osumnjičenih za zloupotrebe u Agrobanci. Iako je pokušao da pobegne, u sredu je na graničnom prelazu sa BiH kod Sremske Rače uhapšen i Dušan Antonić, bivši prvi čovek ove banke. Iza rešetaka su se našli i Slavoljub Korićanac (57), Antonićev zamenik, Bojan Zarić (34), član Izvršnog odbora banke, Vehbo Papić (55), direktor sektora rizika i Boban Labović (55), direktor pravnih poslova Agrobanke.

Lisice su stavljene i Suadu Hasoviću (53), direktoru firme „Drina timber“ iz Ljubovije, Branimiru Uzelcu (62), direktoru „Hedkomerca“ iz Beograda i Milošu Uzelcu (33), nekadašnjem rukovodiocu „Drina timbera“. Sumnja se da je suvlasnik „Drina timbera“ Antonićev sin - Milan. Inače, ova firma je zvanično u vlasništvu austrijskog preduzeća „Ekolimb“.

Policija je uhapsila ovu osmoricu posle višemesečne istrage oko svih zloupotreba i mahinacija u Agrobanci. Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević smatra da postoji osnovi sumnje da je veliki broj kredita odobrovan grupama povezanih preduzeća, a suprotno Zakonu o bankama, propisima NBS i internim aktima same Agrobanke.

PRVI SARADNICI PRVI saradnici Dušana Antonića bili su Slobodan Korićanac, Branislav Pešić, Bojan Zarić i Bojan Simonović. Naknada za članove Izvršnog odbora pre dve godine je bila 95,6 miliona dinara ili mesečno u proseku po 1,5 miliona dinara po članu.

- To je imalo za posledicu nenaplative zajmove u iznosu od preko 200 miliona evra - tvrdi tužilac Radisavljević. - Saslušanja su u toku, a među privednima su i čelnici dve firme „Hed komerc“ i „Drina timber“, koje u ovom trenutku duguju Agrobanci za uzete kredite više od 530 miliona dinara.

Reč je, objašnjava Radisavljević, o preduzećima čiji je suvlasnik najbliži rođak jednog od bivših direktora Agrobanke.

Kako se sumnja, broj uhapšenih nije konačan, jer policija istražuje sve sporne i neisplaćene zajmove. Tužilaštvo za organizovani kriminal započelo je pretkrivični postupak februara ove godine, na osnovu izveštaja Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, povodom spornih kredita koje je od 2006. do kraja 2011. godine odobrila i plasirala Agrobanka.

Antonića policija u sredu nije našla na prijavljenoj adresi u Beogradu. Sumnjalo se da je Antonić pobegao u Federaciju BiH, čije državljanstvo ima. „Novostima“ je potvrđeno da ima prijavljeno prebivalište u jednom selu u Tuzlanskom kantonu. Sumnjalo se da je napustio Srbiju, pošto je snimljen njegov intervju za jednu beogradsku televiziju. Ipak, policija je u sredu raspisala potragu za njim, koja je prosleđena svim graničnim prelazima. To se pokazalo kao pravi potez, jer je na Rači identifikovan i uhapšen.

Javnost je, inače, bila šokirana njegovom izjavom da je od banke dobio bonus od „samo“ 600.000 evra, a ne kako su mediji spekulisali 800.000 evra.

Da podsetimo, ukoliko ostane u BiH, prema bosanskohercegovačkim propisima, kao državljanin ove zemlje, zaštićen je od izručenja.

U pretkrivičnom postupku, koji je vođen prethodnih meseci, utvrđeno je da su čelnici Agrobanke odobravali kredite bez adekvatnog obezbeđenja. Kao garanciju zajmodavci su često pod hipoteku stavljali nekretnine čija je vrednost bila i nekoliko puta manja od odobrenog kredita. U nekim situacijama, pozajmice su se odobravile bez ikakvih garancija.

SLUŽBENA TAJNA PREDMET Agrobanke stavljen je pod oznaku „strogo poverljivo“. Takođe, s obzirom na to da je istragu preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, svi oni koji su angažovani oko ovog slučaja morali su da potpišu da neće odavati detalje istrage.

Utvrđuje se i ko je kriv što je Agrobanka tokom 2010.godine za plate i nadoknade članovima Izvršnog odbora potrošila više od 111 miliona dinara, gotovo duplo više nego godinu ranije. Upravni odbor je potpisao tu odluku, kao i nalog da se odobre teško naplativi krediti veći od 200 miliona evra.

Među poslednjim spornim kreditima koje je odobrilo rukovodstvo Agrobanke su oni dati zemljoradničkim zadrugama Arilje, Kotraža i Pecka... Na njih odlazi gotovo 50 miliona evra od isplaćenih 70 miliona.

Agrobanka je prva banka u Srbiji koja je propala, a da niko od nadležnih, ni Narodna banka Srbije, kao kontrolor, niti država kao vlasnik, nisu znali za gubitke, koji su dostigli skoro 300 miliona evra, kao ni kada su nastali. Tokom prošle godine, što pokazuju zvanični finansijski izveštaji, trezor ove banke je olakšan i to značajno. Sa čak 11 miliona evra dobitka banka je godinu završila sa čak 300 miliona gubitka. U istom periodu Dušan Antonić, prvi čovek Agrobanke, dobio je bonus od 600.000 evra, a na ovu isplatu niko od nadležnih nije imao primedbi.

Od trenutka otkrivanja malverzacija, krajem prošle godine, do danas, odgovornost se prebacivala sa centralne banke na Vladu Srbije, tako da će tužilaštvo morati da utvrdi ko je upropastio Agrobanku.

Krajem 2010. godine, ova domaća banka, pozitivno je poslovala, da bi se pred 2011. ispostavilo da su izveštaji fingirani i da su nenaplativi krediti premašili 290 miliona evra. Sumnja se da je bivše rukovodstvo davalo kredite bez provere i garancija mnogim preduzećima, čak i onima koji su zapali u stečaj, ali i da je novac rasipan za lične potrebe.

Kredite, ono što se u ovom trenutku zna, nisu bili u stanju da vrate „Habitfarm“ i to 60 miliona evra, „Velefarm“ i subotički „Azoterm“ po 20 miliona evra, „Vujić Valjevo“ deset miliona evra...

Naknadnim „češljanjem“ bilansa Agrobanke, došlo se do poražavajućih podataka, da je dubioza tolika da ne može da se pokrije iz sredstava same banke, pa je Narodna banka Srbije, krajem maja ove godine, odlučila da joj oduzme dozvolu za rad. Odmah je osnovana nova banka sa 90 miliona evra kapitala, dok je oko 300 miliona evra depozita i štednje građana spaseno i prebačeno u nove trezore. Čitava operacija izvedena je noć, pred vikend, a javnost je detalje saznala tek narednog dana. Interesantno je da je osnivanje potpuno nove banke, kako su je nazvali „banka za posebne namene“, plaćeno zapravo izdatim državnim obveznicama, odnosno da je korišćeno svega pet miliona u gotovini. Stara Agrobanka je mesec dana kasnije otišla u stečaj.

Akcionari Agrobanke iz zemalja Evropske unije traže da se preispita odluka o oduzimanju dozvole za rad tvrdeći da su oštećeni za 70 miliona evra. Jer, sve do pre godinu dana Agrobanka je poslovala profitabilno. To su pokazivali njeni izveštaji, kao i revizora i NBS. Na osnovu tih podataka država je, kao vlasnik 20 odsto akcija podržavala menadžment banke. Kako nam je potvrđeno u Vladi, činjenica da tužbama prete i akcionari iz Evrope posebno ih brine, jer bi, za ionako loše stanje u budžetu, bilo pogubno isplaćivanje bilo kakvih ošteta u ovom slučaju.

Narodna banka Srbije je i u ovom, kao i u slučaju kompletnog bankarskog sektora, vršila superviziju. Prema nezvaničnim informacijama iz NBS, svi izveštaji koji su stizali iz Agrobanke su vešto frizirani, a centralna banka je reagovala kada je to primetila.

UPRAVNI ODBOR ČLANOVI Upravnog odbora stare „Agrobanke“ bili su: Rajko Latinović, predsednik i vlasnik PKB „Imesa“, Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, Aleksandar Ilić, iz „Srbijašuma“, Mirko Vasiljević, nezavisan član, Zvonimir Nikezić i Goran Mrđanović, predstavnici države i Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta.

Bivši guverner NBS Dejan Šoškić stao je u odbranu svojih saradnika zaduženih za superviziju i kontrolu banaka, tvrdeći da je neosnovana kritika da je centralna banka napravila propuste u superviziji poslovanja Agrobanke i ukazao da je oduzimanje dozvole za rad neuspeh njenih vlasnika, odnosno akcionara.

- NBS je otkrila probleme u poslovanju „Agrobanke“ za koje nisu krivi oni koji su ih otkrili, već oni koji su ih stvorili - rekao je ovim povodom Šoškić. - Banke su preduzeća i odgovornost za njihovo poslovanje imaju vlasnici, a posao NBS je da nadgleda njihovo poslovanje i štiti javni interes, odnosno da onemogući da poslovanje banke ugrozi sigurnost štednje stanovništva, privrede i finansijsku stabilnost u zemlji.


PRINUDNA UPRAVA

PREDSEDNIK Izvršnog odbora „Nove Agrobanke“ i nekadašnji prinudni upravnik „Agrobanke“ Milorad Džambić rekao je u sredu da su neosnovane tvrdnje da je prinudna uprava u toj banci napravila gubitak od 300 miliona evra za dva dana od 29. decembra do 31. decembra 2011. godine.

Dušan Antonić, predsednik IO „Agrobanke“ je odbacio kao neosnovane tvrdnje da je banka poslovala sa gubitkom dok je on bio na njenom čelu, već je 2010. završila sa dobitkom od 1,1 milijardi dinara.

- Mi smo bili do kraja decembra 2011. godine. Smenjeni smo i nova prinudna uprava koja je došla napravila je taj gubitak od 300 miliona evra - rekao je Antonić.


VUČIĆ: ODGOVORNOST I ZA POMAGAČE

BEOGRAD (FoNet) - Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će već u četvrtak na sednici Vlade zatražiti odgovornost državnih čelnika koji su pomogli Dušanu Antoniću da pobegne iz zemlje, napominjući da su hapšenja u vezi sa Agrobankom samo početak.

"Ova akcija je mnogo važnija nego što izgleda na prvi pogled. Pandorina kutija se tek otvara. Tu će biti mnogo ljudi koji su poznati i koji su umešani u taj ekonomski deo, a iz drugih su sfera društvenog života, iz politike, ali i nekih drugih", izjavio je Vučić za B92.

On je rekao da tu akciju, po službenoj dužnosti, sprovodi Tužilaštvo za organizovani kriminal i da imena dosad uhapšenih u aferi Agrobanka nisu široko poznata javnosti. Ipak, dodao je da "mi koji smo nešto upućeniji znamo i nešto više o tom predmetu".

Upitan kako je moguće da Antonić napusti zemlju uoči policijskog saslušanja, Vučić je odgovorio: "To je čovek koji je rekao da će uvek biti dostupan istražnim organima, ali je sebi učinio medveđu uslugu". On je najavio i da će zahtevati sprovođenje istrage protiv onih koji su Antoniću pomogli iz državnih organa i da će ljudi koji su učestvovali u toj kriminalnoj aktivnosti odgovarati.

On je poručio da "neće odustati dok se ne istraži ko su bili pomagači u izvršenju još jednog krivičnog dela i da će oni morati da odgovaraju".