Penzije niže od zakonske granice

PENZIONERIMA u Srbiji prošle godine novčanici su bili tanji nego što im to zakon garantuje. Prosečna neto plata u Republici je na kraju 2012. bila veća za 5.702 dinara nego na početku, dok je prosečna penzija ”skočila” za skromnih 1.275 dinara, uprkos obećanjima da će penzije pratiti rast plata u istom procentu.

- Činjenica je da je prosečna penzija bila iznad 60 odsto plate samo u mesecima kada je dolazilo do redovnog usklađivanja, da bi već narednog meseca padala ispod tog procenta - primećuje i Petar Mitrović, predsedenik Sindikata penzionera Srbije ”Nezavisnost”.

- Čim bi se podigle penzije, odmah bi skočile cene, a inflacija bi ih već u idućem mesecu obezvredila. Zato je neophodno, ili dodatno povećati procente usklađivanja, ili uvesti još jedno povećanje, pa da se penzije usklađuju tri puta godišnje.

I u republičkom Fondu PIO računaju da je prosečna penzija 1.372.704 bivših službenika, činovnika, administrativnih radnika, u januaru 2012. bila 23.694 dinara i da je činila 64,7 odsto prosečne republičke zarade. Krajem godine udeo penzije u plati činio je tek 58,9 odsto, iako je na prosečnom čeku bilo ispisano 24.969 dinara.

Još su veći pad standarda osetile ostale kategorije penzionera. Tako je 66.135 bivših samostalnih delatnika kraj 2012. dočekalo sa 24.430 dinara, što je 57,6 odsto prosečne plate, iako su početkom prošle godine imali po 23.223 dinara, odnosno 63,4 odsto. A 218.702 poljoprivrednika je u Novu 2013. ušlo sa 9.922 dinara, odnosno sa svega 23,4 odsto republičke zarade.

Do ovakve srazmere nije smelo doći jer se na to obavezala i prethodna vlada sporazumom koji je potpisan 5. novembra 2010. godine. Ovim je dokumentom zacrtano da će Vlada uvesti zaštitne mere u slučaju da penzije padnu ispod 60 odsto prosečne plate. Ipak, uprkos tome što je u poslednje dve godine prosečna penzija retko prebacivala dogovoreni limit, nije došlo ni do jedne ”intervencije”.

Ipak, u kabinetu Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada, smatraju da država, uprkos ”kriznom budžetu” čini sve što može kako bi olakšala položaj najstarijih i da, iako nije pregovarala sa sindikatima, nije preskakala određene zaštitne mere.

- Najsiromašniji penzioneri su u prethodnoj godini dobili dve rate jednokratne pomoći po 4.000 dinara, a još dve im slede u ovoj godini i to najkasnije do juna - rekao je Krkobabić, ali ujedno i pozvao lokalne samouprave da i one pomognu svoje najsiromašnije penzionere u skladu sa opštinskim budžetima.

SAMO VOJSKA MIRNO SPAVA

JEDINA kategorija penzionera koja nije osetila drastičan pad životnog standarda su - vojnici. Ipak, i oni su dobijali manje novca od očekivanog. U januaru 2012. njihova je penzija bila 115,2 odsto republičke plate, a kraj godine su dočekali sa 105 odsto. Tada je 45.630 njih u proseku dobijalo po 44.503 dinara.