Uz ugovor za posao i potpis za otkaz

Svakoga dana se u Srbiji podeli po 300 otkaza, procenjuju sindikalci, a sve više ih je već unapred kovertirano. Ipak, iako se prilikom potpisivanja novih ugovora o radu sve češće potpisuju i blanko otkazi, ovu pojavu je veoma teško zaustaviti prvenstveno zato što je Inspektorat rada ne prepoznaje kao prekršaj!

Sindikati u Srbiji, međutim, dobijaju sve više pritužbi radnika, koji tvrde da su ih prilikom sklapanja ugovora o radu poslodavci primorali da potpišu i otkaze bez upisanog datuma, koje su potom šefovi mogli da aktiviraju u slučaju bolesti zaposlenog, ali i prilikom trudnoće ili ako pak žele da otpuste radnika bez otpremnine. U ovoj praksi prednjačili su vlasnici malih firmi i preduzeća, trgovci i ugostitelji, ali na to nisu imuna ni javna preduzeća.

- Tako se radnici sve vreme drže u šaci jer znaju da u svakom trenutku mogu da ostanu bez posla, i to bez otpremnine i prava na naknade sa biroa. Zato su blanko otkazi postali manje-više praksa - primećuje i Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. - A najgore je što to država toleriše. U sveopštoj krizi, kada nam je nezvanična stopa nezaposlenosti već premašila ”crnih” 30 odsto, onima koji uopšte zapošljavaju nove kadrove data je mogućnost da biraju, manipulišu, ucenjuju... Srbija je tako postala raj za nesavesne gazde, a po načinu poslovanja sve smo bliži sivoj i crnoj zoni nego uređenom društvu.

A da je suzbijanje blanko otkaza u ovom trenutku ”nemoguća misija” potvrđuju i u samom Inspektoratu rada. Po rečima direktora Dragoljuba Peurače, iako Zakon o radu ne dozvoljava kovertiranje otkaza, ova se pojava teško i otkriva i dokazuje, a za nju zakon ne propisuje nikakvu kaznu.

- Kovertiranje otkaza zapravo znači da se otkaz daje unapred, zavisno od volje poslodavca. A ko unapred traži izjavu o otkazu, manipuliše voljom radnika jer na ovaj način otkazom ne raspolaže onaj koji ga daje već onaj kome se upućuje - kaže Peurača. - Problem je, međutim, što inspektori rada nisu u mogućnosti da utvrde ovu zloupotrebu jer to prevazilazi njihova ovlašćenja. U praksi, poslodavci negiraju da su tražili otkaz od svojih zaposlenih, što inspektor rada ne može da utvrdi na nedvosmislen način jer se blanko otkazi ne nalaze u dosijeu zaposlenog.

Zato inspektori takve radnike upućuju na sud, ali su i tamo male šanse za dokazivanje manipulacija jer se blanko otkazi ne uručuju u dva primerka, pa se sve svodi na rekla-kazala. To bi se u bližoj budućnosti, međutim, moglo promeniti.

- Kovertirani otkazi su sramota za svaku demokratsku zemlju, kakva bi Srbija želela da postane - zaključuje Milorad Mijatović, iz skupštinskog Odbora za rad.

- Zato će se ovo pitanje otvoriti prilikom sledećih razgovora oko izmena i dopuna Zakona o radu. Novim propisima bi se moglo omogućiti i otkrivanje i kažnjavanje jer je to jedini način da se izmeni ova anticivilizacijska praksa, na koju je, nažalost, sve više radnika primorano.