STOJIMO na raspolaganju društvenoj zajednici i predsedniku Republike da uradimo sve što možemo kao naučna ustanova, u granicama svojih kapaciteta, u rešavanju bitnih državnih pitanja, pa i pitanja Kosova i Metohije.

Ovim rečima akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, objašnjava na koji način će ova institucija odgovoriti kada predsednik Tomislav Nikolić zatraži konkretnu pomoć u rešavanju kosovskog problema. On dodaje da je i na Izvršnom odboru Akademije potvrđena spremnost ove najviše naučne i umetničke ustanove da pomogne i bude savetodavac predstavnicima države u pitanjima za koja je nadležna. Akademija je, dodaje, više puta na svojim redovnim godišnjim skupštinama dokazala spremnost da se odazove i učestvuje u razmatranju pitanja i davanju predloga od važnosti za društvo i državu.

* Hoće li SANU, poput SPC, definisati svoj stav prema Kosovu pre nego što to država zatraži?

- Država je ta koja treba da odluči šta ćemo da tražimo i šta možemo da dobijemo. Politika sadašnje vlade deluje racionalno i čini mi se da je zasnovana na promišljanju šta možemo da dobijemo, a šta gubimo.

* Ovih dana u medijima se piše o Memorandumu SPC. Podseća li Vas to na atmosferu koja je, pre više od 20 godina, stvorena zbog Memoranduma SANU?

- Akademija je tada silom prilika, ni kriva ni dužna, bila osuđena zbog Memoranduma koji nikad nije bio proizvod ove institucije. Nikad ga nijedno, ni najmanje telo SANU, nije usvojilo. To su bila pisanija nekih članova, koji mogu i danas da pišu.

NEMA VEĆE NAGRADE ZA NAUKU * Prvi put SANU je dodelila nagrade za nauku. U čemu je značaj tih priznanja?
- Značajnije nagrade od ovih u nauci nemamo. Ove godine dodelili smo nagrade za fiziku i hemiju, a dogodine ćemo imati dobitnike za medicinu, tehničke nauke i matematiku. Naša ideja je da se ovo priznanje dodeljuje i za doprinos u društvenim naukama, i o tome se vode razgovori. Ove nagrade utiču na mlade da se opredeljuju za nauku i njenu primenu, i u tome je, pored ostalog, značaj ovih nagrada.

* Čini li Vam se da je Tomislav Nikolić bio preoštar u kritikama akademika i upozorenjima da sukobe ostave po strani?

- To što je on rekao na svečanosti u Akademiji ja govorim godinama unazad. Kada neko postane član, svaku sujetu mora da ostavi u Knez Mihailovoj ulici, ispred ulaza u Akademiju. Ovde ima mesta samo za nauku i umetnost.

* Jeste li razočarani što na izborima SANU nije dovoljno podmlađena i nije dobila veći broj novih članova?

- Nije dobro što smo dobili relativno mali broj članova. Posledica toga je da ćemo na kraju ovog mandata imati manje članova nego što smo ih imali u toku prethodnog mandata. Već je u toku ovog mandata više umrlo nego što je sada izabrano. Ali, tako je glasala Akademija, i to je konačno.

* A šta je tačno od onoga što je objavljivano o zakulisnim radnjama u Akademiji, oko poslednjih izbora? Kvare li takve priče ugled institucije na čijem ste čelu?

- Mi na takve priče ne odgovaramo. Sve oko izbora bilo je čisto, legalno i nema mesta tumačenjima i polemisanjima.

* Opet su predstavnici društvenih nauka malobrojniji nego kolege iz prirodnih...

- Članovi odeljenja humanističkih i društvenih nauka su ravnopravni sa ostalim članovima Akademije. Imamo članstvo iz svih oblasti, ali ne možemo pri izboru da vodimo računa o broju jednih i drugih. Ovde su jedino bitni rezultati izbora.

* Bilo je reči da će u Akademiji biti zastupljene i neke druge profesije, kojih do sada nije bilo. Kada ćete o tome raspravljati?

- Već od januara, Statutarna komisija razmatraće ovu problematiku. Razgovaraće se i o mogućem članstvu izvesnih profesija kao što je profesija reditelja, dramaturga, filmskih stvaralaca itd. Posle predloga Statutarne komisije o ovome će se razgovarati na sednici Predsedništva i ono što usvoji Predsedništvo biće predlog za Skupštinu, koja odlučuje.

SVUDA POSTOJI JEDNA AKADEMIJA * Mislite li da mala zemlja, poput Srbije, treba da ima dve akademije - SANU i VANU?
- Najveći broj zemalja ima samo jednu nacionalnu akademiju. U nekim zemljama, gde postoji više akademija iz istorijskih razloga, kao, na primer, u Nemačkoj, jedna akademija zastupa celu zemlju.

* Da li je zbog ovolikog broja privatnih fakulteta i 65.000 akreditovanih mesta za studente, obrazovanje izgubilo na kvalitetu?

- Takva nam je prosvetna politika. Školujemo neka zanimanja za koja nema dovoljno mesta u budućnosti. Reforma školstva, koja je neminovna, uticaće i na to da se biraju ona zanimanja za koje postoji perspektiva zaposlenja.

* Deluje kao da smo stalno u vrzinom kolu - imamo višak fakulteta i hiperprodukciju diploma, a manjak visokoobrazovanih. Šta se tu može popraviti?

- Sadašnji manjak visokoobrazovanih delimično će se popraviti jer se povećava broj visokoobrazovanih među mladima. Treba podsticati školovanje onih zanimanja koja će uticati na povećanje društvenog standarda stanovništva, odnosno na bolji život budućih generacija.


ĆOSIĆEV STAV NIJE STAV AKADEMIJE

* Dobrica Ćosić se sastao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i razgovarao oko Kosova. Da li je to njegov lični stav ili je predstavljao SANU?

- Svaki član Akademije može da ima svoje mišljenje o relevantnim političkim pitanjima, ali to nije stav Akademije.