Srbija: Povećani svi oblici nasilja

Anketa centra za prevenciju devijantnog ponašanja pokazala je da je 68 odsto đaka u novosadskim osnovnim školama u poslednja tri meseca bar jednom bilo izloženo nasilništvu. Svako drugo dete je reklo da je ono, ili njegov drug, u školu doneo hladno ili vatreno oružje. Ono se, tvrde đaci, nosi za odbranu od zlostavljača i reketaša koji vrebaju oko škola.

Da li je Srbija, sudeći po svemu ovome, postala Divlji zapad?

Rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazali su da čak 74 odsto ljudi smatra da je u poslednjih pet godina nasilje povećano. Ovaj procenat je posebno alarmantan u Beogradu, gde u to veruje čak 84 odsto građana, i među mladima, gde to misli 82 odsto.

Građane najviše brine individualno nasilje: vršnjačko, odnosno u školama (79 odsto), ali i u porodici (78 odsto), kao i nasilje povezano sa narkomanijom i kriminalom (71 odsto). Na listi slede napadi na verske objekte i manjinske verske zajednice, delovanje ekstremističkih grupa, napadi na Rome, a tek pri dnu obračuni između navijačkih grupa. Kada je reč o kriminalu, građani se posebno plaše sitnih razbojništava na ulici, i otimanja lančića ili novčanika...

Više od polovine nacije smatra da je za ovakvo stanje kriva loša ekonomska situacija, zbog koje se ljudima „skraćuje fitilj“, osećaj siromaštva i nedostatka perspektive. Ali oni apostrofiraju i nasilničke porodice koje regrutuju nove, mlade nasilnike, nedovoljnu vaspitnu ulogu škole i urušen sistem vrednosti.

Većina ljudi se, ipak, oseća bezbedno sve dok „gleda svoja posla“ i poštuje zakon. Sami bi nasilju pribegli tek ako su fizički ugroženi, oni ili njihova porodica. Ipak, četvrtina čak ni tad. Zanimljivo je i da bi 43 odsto građana koristilo silu da zaštiti svoj narod, dok 46 ne bi.

- Ono što zabrinjava jeste da se u Srbiji najugroženije osećaju mladi - konstatuje autorka istraživanja Katarina Đokić. - Četrnaest odsto njih između 18 i 29 misli da ih prilično ugrožavaju Romi, 17 odsto je to reklo za policiju, 18 za LGBT populaciju, 27 za male verske zajednice, a čak 37 za državu.

Uprkos tome, građani generalno veruju da je borba protiv nasilja stvar države i da ona može da reši problem efikasnom akcijom, kada bi za to bila zainteresovana.

Katarina Đokić se ne bi složila da je Srbija Divlji Zapad, pre svega jer se većina građana koji su učestvovali u istraživanju oseća bezbedno:

- Indikativno je da svoju bezbednost pripisuju ispravnom i normalnom životu, a relativno mali broj kaže da je bezbedan, jer je u stanju da se odbrani. Mada nemaju poverenja u državne institucije, oni nisu skloni da uzimaju pravdu u svoje ruke. Na pitanje šta bi radili kada bi im neko pretio, većina je izjavila da bi se obratili policiji, mada je smatraju neefikasnom ili korumpiranom - kaže autorka istraživanja.

Ona dodaje da ne bi trebalo potceniti nepoverenje prema policiji, tužilaštvu i sudstvu, jer je ono uslovljeno percepcijom da se zakoni ne sprovode dosledno. Ovo, uz amnestiju nasilnika i potencijalno manju spremnost građana da prijave agresiju, kaže, može da deluje ohrabrujuće na agresivce i nasilnike.

Psihoterapeut Zoran Milivojević konstatuje da je nasilja uvek bilo, samo da smo sada postali osetljiviji na njega, više ga primećujemo i reagujemo - uglavnom osudom, ali poneko i kopiranjem:

- Ono što se primećuje to je da posle jednog ubistva nožem, u kratkom roku imamo nekoliko sličnih incidenata. Naravno da javnost ima pravo da bude obaveštena, ali pravljenje senzacionalističkih priča u medijima izaziva i suprotan efekat. I onda se vrtimo u začaranom krugu.

Na kraju može da nam se desi da dođemo u situaciju kao u Americi, da brojne emisije i napisi koji treba da skrenu pažnju na nasilje kao društveni problem izazovu kod ljudi još veći osećaj straha, pa da oni počnu da se naoružavaju. A od kupovine oružja do uzimanja pravde u svoje ruke, korak je ponekad kratak.

U NIŠU i okolini za prvih deset meseci podnete su 63 krivične prijave za nasilničko ponašanje, a 176 zbog nasilja u porodici - kaže Lidija Pavlović, portparol PU u Nišu. U porastu je i vršnjačko nasilje. U četvrtak, jedna učenica Škole mode i lepote je posle tuče završila na Hitnoj hirurškoj klinici, a u petak pre podne policiji je prijavljena tuča učenika u OŠ „Sveti Sava“. Niš je poznat i po tome što je svojevremeno jedan učenik vršnjaku odgrizao uvo, dok je u Ugostiteljsko-turističkoj školi devojčica drugu iz odeljenja nožem nanela tešku povredu. Nišlije su posebno bile zaprepašćene prošlog leta, kada su četvorica bahatih mladića divljala kolima između stolova letnjih bašti u pešačkoj zoni, maltretirajući goste, i to blizu zgrade policije. Svi su imali zavidne dosijee, a samo jedan od njih čak osam krivičnih prijava za dela sa elementima nasilja!

EPITET miran i tih grad, u Novom Sadu poslednjih godina sve je bleđi. Primeri nasilja su sve okrutniji, a počinioci bezobzirniji. Ne bira se ni mesto ni vreme, ni oružje.

Policijski podaci kažu da je za prvih devet meseci evidentirano 337 razbojništava, što je za 19 odsto više nego u istom periodu lane. Većina, čak 65 odsto, dogodila se u prodavnicama i trafikama, a pljačkaši su otimali preteći pištoljima. Maloletnici su do kraja oktobra počinili 424 krivična dela, među kojima i jedno ubistvo, 13 teških povreda, 19 nasilničkih ponašanja, 43 razbojništva, 170 teških krađa, a četvoro je trgovalo drogom.