VARAJU se oni koji misle da je na priču o generalu Gotovini stavljena tačka. Bojim se da nam se mogu desiti nova iznenađenja. Najviše zbog humanističkog karaktera međunarodne zajednice. Navikavala nas je na humanističke bombe, anđeoska ratovanja, na kraju, ona i njene organizacije su znale da nagrade čuvare svetskog mira.

Ne znamo šta je sve okačio o vrat sudija koji je onomad odrapio generalu Gotovini 24 godine zatvora. Mora da je bilo teško delo, ali ovaj što ga je raskačio sigurno ima viziju. Što je gore, on ništa nije uradio ako se sada čitava stvar zaustavi na oslobađanju. Lako se može desiti da odu dalje rukovodeći se svojim humanističkim idejama. Jer, ako je u ”Oluji” proterano više od 200.000 Srba sa teritorije Hrvatske, i to nije zločin i general je slobodan, onda mora da je u pitanju neko humano delo koje nam čini međunarodna zajednica. General nije u ”Oluji” pobio sve što je mrdalo ispred njega, a mogao je?! U tom slučaju, jasno je da ima materijala za Nobelov komitet za mir! Trebalo bi da ga nagrade za ono što je mogao da uradi, a nije. Davno su prošla vremena Majke Tereze i tipova koji trtljaju o humanosti i na terenu pomažu gubavim, leproznim i bolesnim. Mnogo je ljudi na planeti. Valja to počistiti! Nema više vremena za humanistička i egzistencijalistička naglabanja kao što su to činili sedamdesetih i osamdesetih. Sada je na snazi novi koncept. Kada si u prilici da pobiješ stotine hiljada ljudi, ubiješ samo par hiljada, odmah se kvalifikuješ za neku nagradu. Najbolje ako ti daju za mir. Zašto bi, onda, Nobelov komitet za mir čekao u slučaju Gotovine? Američki predsednik Obama, tek što je stupio na dužnost, poslao je samo 30.000 novih američkih vojnika u Avganistan i tako izrazio suzdržanost, državničku mudrost. Zbog toga mu Nobel nije mogao izmaći. Zamislite koliko je on ljudi mogao da pobije, a nije. Istina, u Avganistanu je bilo sporadičnih incidenata. Neko je snimio kako marinci ubijaju civile i pevaju ”baj baj ameriken paj”, ali to su samo izuzeci.

Kada je u pitanju Gotovina, u Srbiji su, čak, i nevladine organizacije uzbuđene. Ali ne zbog Srba. Njih brine princip. Meni padaju na um ideje koje, siguran sam, nisu ideje međunarodne zajednice. Ja sam uveren da je tih 200.000 Srba počišćenih sa teritorije multietničke Hrvatske, završni čin delovanja dueta Starčević-Pavelić. Teoretičar i koljač nisu do kraja, u Drugom svetskom ratu, sproveli svoju ideju o uništenju srpskih civila. Starčević je stvorio ideju: trećinu Srba u Hrvatskoj pobiti, trećinu prevesti na katoličku veru i trećinu proterati. Ko se danas bavi trećinama. Ljudi su se okrenuli celinama, a među Hrvatima skoro da nema jedan koji misli da mi i ostatak sveta preterujemo sa brojevima. Engleske enciklopedije kažu da je u Jasenovcu ubijeno preko sedam stotina hiljada civila, uglavnom Srba. Ali, malo koji Hrvat u to veruje. I malo ko od njih može da poveruje da ovo što se desilo u ”Oluji” liči na završni akt delovanje tandema Starčević-Pavelić! Jer, sud je presudio da Gotovina nije kriv. Zašto bi neko razbijao glavu. U razmatranju ove odluke jedan od odlučujućih argumenata da je isterivanje Srba sa teritorije Hrvatske bilo neizbežno i da se time bavila međunarodna zajednica jeste ispovest američkog ambasadora Galbrajta iz vremena ”Oluje”. On kaže da je ”Oluja” morala doći na red zbog Srebrenice! Među Srbima ima onih koji idu tako daleko da čitavu stvar obrću naopačke. Sve suprotno od ovog Galbrajta. Kažu da je Srebrenica napravljena da bi se medijski pokrilo proterivanje Srba iz Hrvatske. Svašta nama Srbima pada na um. Čudan smo mi narod. I logika nam nikako ne miruje! Evo jednog primera! Šta može da bude komplikacija u donošenju odluke o dodeljivanju Nobelove nagrade Gotovini.

U zatvoru leži Milan Martić, srpski policajac koji se u Krajini borio za opstanak Srba u Hrvatskoj. On se opirao ideji etničkog čišćenja ali je, na kraju, optužen za etničko čišćenje! Eh, sada, pošto je Gotovina očistio Hrvatsku od Srba, Martić je optužen za etničko čišćenje Hrvata koji čine devedeset pet posto stanovništva Hrvatske?! Malo je nelogično. Verovatno će međunarodna zajednica posegnuti za novom logikom koju mi Srbi ne razumemo. Evropa je katolički projekat i cena ulaska u to društvo je visoka. Ona podrazumeva mnoštvo stvari koje mi nikada nećemo razumeti. Uostalom, neka mudre glave Nobelovog komiteta misle i donose svoje odluke bez pritisaka sa strane!