U Srbiji niko ne zna koliko se građana prisluškuje. Brojke variraju od nekoliko hiljada onih čiji se svaki korak prati po zakonu, do nekoliko stotina hiljada onih koji se „love“ ispod žita. Ipak, da li će neki od presretnutih snimaka - audio, video ili elektronska pošta moći da se koriste na sudu, zavisi od načina na koji se do njih došlo.

Prema rečima istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežane Ivković, da bi nadležni državni organi mogli da prisluškuju građane, moraju da imaju naredbu suda.

- U njoj se navode broj telefona i ime i prezime njegovog vlasnika. Snimanje može da traje tri meseca, a ako je potrebno može da se produži za još toliko, i posle toga za još šest meseci - objašnjava Ivkovićeva. - Ako službeni organi ne pokrenu istragu u tom roku, te podatke više ne mogu da koriste.

“TELENOR“ ČUVA NAJKRAĆE MOBILNI operateri su, naravno, dužni da odgovore na sve zahteve suda kada je reč o dostavljanju listinga razgovora, SMS poruka, kretanju ... Prema zakonu o telekomunikacijama, podaci se čuvaju godinu dana. Ali kako nezvanično saznajemo iz izvora bliskih Specijalnom sudu, „Telenor“ čuva samo 24 časa podatke svih neevidentiranih pripejd korisnika. Posle toga ih brišu.

Ali i ako pokrenu, osuđujuća presuda nije garantovana. To je naročito bio slučaj kod nekoliko Mladićevih „jataka“ koji su ipak oslobođeni zbog nedostatka dokaza i pored prisluškivanja.

Isto tako, u bivšem Okružnom sudu u Beogradu, poznati trgovac ljudima, osuđivan četiri puta, dobio je samo dve godine zatvora posle petog „nastupa“ pred sudom zato što se ispostavilo da su policajci prisluškivali njegov telefon bez dozvole suda.

U praksi se dešava i da istražni sudija potpiše naredbu za prisluškivanje zbog sumnje da je osumnjičeni počinio jedno krivično delo, a tokom praćenja se ispostavi da je počinio još neka dela. U toj situaciji, transkript se po službenoj dužnosti prosleđuje tužilaštvu kako bi ono preduzelo odgovarajuće radnje.

Bubice“ i kamere mogu da koriste i građani bez dozvole suda, ali ako ispune određene uslove. Snimke, recimo, mogu da koriste vlasnici stanova i poslovnih prostora bez saglasnosti budućih okrivljenih, ako su ih napravili radi zaštite svoje imovine.

Advokat Nebojša Perović, koji brani okrivljene u Specijalnom sudu, kaže da su u ogromnoj većini predmeta u tom sudu koriste podaci o nadziranim telefonskim razgovorima, elektronskoj pošti ili samom kretanju okrivljenih.

SLUŠALI 630 OSOBA ZBOG HAGA ZASAD, javni su samo podaci o tome koliko je osoba prisluškivano kako bi se završila saradnja sa Haškim tribunalom. Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca nadzirao je telefonske i druge komunikacije 630 osoba.

- Oni predstavljaju jedan od odlučujućih dokaza u donošenju odluke suda - kaže Perović. - Podaci koji su prikupljeni na zakonom propisani način mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku samo protiv onih okrivljenih protiv kojih je taj postupak i pokrenut. Svi ostali podaci i obaveštenja, ne samo da nisu dokaz već su i krivično delo.

Uprkos modernoj tehnologiji koju koriste detektivske agencije, njihov rad se, kaže Perović, pravno gledano, svodi samo na „saznanje podataka koji ne mogu biti značajni za bilo kakve odluke pred sudovima“.

- S druge strane, osoba koju je pratio privatni detektiv može da pokrene postupak protiv njega i protiv osobe koja ga je angažovala - objašnjava Perović.