Mladima kafići miliji od posla

RADNO mesto zaista ne vreba iza svakog ćoška, ali se mladi - istini za volju - i ne ubijaju od truda da do njega dođu. Ovo je makar zaključak do kojeg su zajedničkim snagama došli istraživači iz sindikata, poslodavci i analitičari iz Nacionalne službe za zapošljavanje. A i kada ga nađu, utisak je njihovih šefova, radije hvataju krivine nego što se trude da ostave dobar utisak.

Da li je za ovakvu sliku kriva država, ili “nove generacije”, dilema je nalik onoj “kokoška - jaje”, ali se okolnosti nedvosmisleno prepliću. Ni privreda u komi, istorijska stopa nezaposlenosti i potpuni haos na tržištu rada, nisu vetar u leđa armiji sa biroa, ali od čekanja da oluja prođe - poručuju iz NSZ - nema ništa.

- Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao, dok je stopa nezaposlenosti tog dela stanovništva jedna od najvećih u Evropi - kaže Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. - Ipak, upravo oni dva puta brže dolaze do posla od ostalih učesnika na tržištu rada pa ne bi trebalo gubiti nadu.

Prema njegovim računicama, mlađi od 30 godina na posao čekaju skoro dve godine, a “prolazno vreme” onih malo starijih je oko 45 meseci. Fakultet svakako pomaže, naglašava Jovanović, a škola se ipak - kad tad - isplati.

- Između 60.000 i 70.000 mladih sa naše evidencije dobije posao svake godine, pa se i u narednom periodu očekuje makar toliki učinak - dodaje Jovanović. - A generatori novih radnih mesta biće mala preduzeća i to u oblasti trgovine, poljoprivrede i saobraćaja.

Jovanović sabira da na birou u ovom času posao čeka 206.000 mlađih od 30 godina, ali čak njih 40.000 nema ni srednju školu, a pojedini ni osnovnu.

- Takav je podadatak poražavajući - zaključuje prvi čovek NSZ.

Na školski sistem u Srbiji već se godinama nižu prigovori. Osim što se proizvode kadrovi koji više nikome nisu potrebni, ni ovi aktuelni nisu dobro obučeni, ni hvale vredni. Praksa manjka u gotovo svim delatnostima, pa nije retkost da se poslodavci žale da školovani pekari ne umeju da zamese burek, a diplomirani pravnici da napišu žalbu.

- Zameraju im nedovoljnu angažovanost, nezainteresovanost, kašnjenje, lošu komunikaciju, neozbiljnost i nedostatak strpljenja - predočava Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. - A to neznanje košta. Prema nekim procenama, poslodavac u proseku treba da uloži i po nekoliko hiljada evra da bi obučio zaposlenog da dobro obavlja sopstveni posao.

U UPS kaže da čak 39 odsto poslodavaca zato organizuje dodatne obuke i usavršavanja. Ali sa druge strane, primećuju i sami, tek 38 odsto njih organizuje stručnu praksu. Zato je spisak prigovora na račun radnih navika generacija koje dolaze sve duži:

- Glavne primedbe na rad novozaposlenih mladih lica razlikuju se u odnosu na delatnost, pa im poslodavci iz oblasti trgovine zameraju nemar, neuredno vozilo, nedostatak strpljenja, poslovnu (ne)kulturu... U građevinskoj delatnosti primedbe se odnose na nedovoljno radno iskustvo, nesnalažljivost, “zabušavanje” dok drugi rade, površnost, dok je za finansijsku delatnost karakteristično to što poslodavci insistiraju na zadacima koji obavljaju zaposleni sa iskustvom i nemaju strpljenja za postepeno uvođenje u posao.

Na ovu “manjkavost sistema” ukazuju sve glasnije i unutar samog sistema.

- Na završnim godinama škola i fakulteta potrebno je obezbediti veći obim stručne prakse - poručuje i Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. - U narednom periodu mora se obezbediti održiv i stalan nivo zapošljavanja, kroz odgovarajuće mere, za šta je potrebno izdvojiti i više sredstava u budžetu jer je među mladima između 15 i 24 godine stopa zaposlenosti samo 14 odsto, dok je stopa nezaposlenosti oko 50 odsto.

Sa kojim parama, međutim, niko ne nudi odgovor. A krojači budžeta i dalje teraju svoju priču. Ukupan iznos sredstava za aktivne mere zapošljavanja je samo oko 0,1 odsto BDP-a što je, saglasni su naši sagovornici, nedovoljno i “u standardnim uslovima”, a posebno tokom ekonomske krize.

Zato je, računaju u sindikatima i poslodavačkim udruženjima, potrebno radikalno povećanje ovih sredstava na minimalno 0,25 odsto BDP, što bi i dalje bilo tek polovina prosečnih izdvajanja za aktivne mere u EU.

A dok se to ne dogodi, za mlade u Srbiji i dalje će najveća ambicija biti da se ubace u neko državno ili javno preduzeće, ili pak lokalnu samoupravu. Taj je zaključak rezultat istraživanja, koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost”.

Kolike će im za to biti šanse, upitani su poslodavci u anketi. A njih 54 odsto je odgovorilo da u narednom periodu nema u planu novo zapošljavanje. Prostora za nove poslove, ipak, ima.

- Brzi tehnološki razvoj menja i sliku tržišta rada, posebno na strani potražnje, tako da nestaje potreba za velikim brojem zastarelih zanimanja i poslova, ali se istovremeno javlja potražnja za novim, kakvi su i “zeleni poslovi” - tumači Ljiljana Pavlović, autor istraživanja.

Ona navodi da će poslodavci u narednim mesecima biti otvoreni i za upošljavanje prodavaca, kasirki, inženjera, agenata za osiguranje, bankara, marketinških i informatičkih genija... Takav je trend primećen i u bliskoj prošlosti:

- Tokom poslednjih godinu dana učešće mladih u strukturi novozaposlenih najveće je bilo u finansijskoj delatnosti, gde je među novim kadrovima čak 74,3 odsto imalo manje od 30 godina.

Najmanje je podmlađeno građevinarstvo. Ovde su poslodavci prednost davali starijim i iskusnijim. Tek svaki deseti “novajlija” je u krštenici imao upisane rane osamdesete.

- U trgovini je učešće mlađih od 30 godina u ukupnom broju novozaposlenih polovično (54,2 odsto), baš kakav je i prosek kada se saberu sve delatnosti - zaključuje Pavlovićeva.

Istraživanje je međutim ukazalo i na još jedan problem - deficit preduzetničkog duha i inicijative među onima koji bi trebalo da nose svet. Stopa samozaposlenosti među mladima u Srbiji je ispod šest odsto, dok je u Evropi ona u najmanju ruku duplu veća.

- Većina mladih u Srbiji potiče iz porodica bez ikakvog preduzetničkog iskustva, jer je većina poslova doskora bila skoncentrisana u državnim i društvenim preduzećima - navodi razloge za ovakvu statistiku Ljiljana Pavlović. - Drugo, nepovoljan regulatorni okvir nasleđen iz poslednje decenije dvadesetog veka, kao i nedostatak para za otpočinjanje posla i nerazvijene usluge poslovnog savetovanja dodatno otežavaju preduzetništvo mladih.