Za nepogode spremno 3.500 spasilaca

SRBIJA je u ušuškanom delu sveta kome ne prete razorni uragani i uraganske oluje, kao “Sendi”, koja je pre nekoliko dana napravila haos na istoku Amerike, niti snažni zemljotresi, a ni višemesečne kiše, ali uprkos tome nismo imuni na elementarne nepogode i katastrofe, a naša najveća opasnost su - poplave. One su nas ove godine, srećom, zaobišle, ali ne i požari koji su odneli tridesetak života i napravili štetu od oko 50 miliona evra. Ni suša kao elementarna nepogoda nije nas zaobišla, a šteta od nje se procenjuje na najmanje milijardu evra.

Sektor za vanredne situacije MUP Srbije, jedina državna služba spremna da u svakom trenutku reaguje akcijama suzbijanja prirodnih i tehničkih katastrofa, već godinama upozorava na nedostatak prevencije i “ljudski faktor” kao ključnu kočnicu u uspešnijem suočavanju sa elementarnim nepogodana.

A tek posle ovogodišnjeg teškog udarca po državnom džepu,Vlada je rešila da sasluša dugogodišnje molbe i upozorenja stručnjaka i da odreši kesu. Rezultat je da ćemo uskoro imati: 3.500 vatrogasaca-spasilaca, što je polovina broja koju propisuju evropske norme za zemlju velične Srbije.

- Više smo nego zadovoljni jer smo dobili budžet od 10 miliona evra, koji Sektor nikad nije imao - kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije. - To nam omogućava zapošljavanje 500 novih vatrogasaca-spasilaca i izlaz iz nemoguće situacije, kakva je bila letos tokom katastrofalnih požara. Tad su nam vatrogasci iz cele zemlje bili angažovani na ugroženim područjima i da se desila neka katastrofa na drugom kraju Srbije, ne bi imao ko da je suzbija!

Sektor za vanredne situacije izveo je prave podvige prilikom gašenja požara sa svojih oko 1.100 vozila starih u proseku tridesetak godina, od kojih je zbog kvarova u gotovo neprestano oko 150 bilo van stroja. Još je gore bilo tokom nezapamćene zime, jer Sektor nije imao motorne snage, već su za spasavanje i snabdevanje zavejanih planinskih sela korišćeni terenci “uaz”, koje su sami vatrogasci napravili od vozila koja je rashodovala žandarmerija. Posebna priča je navodni nedostatak vatrogasnih helikoptera, zbog čega su se šumski požari pretvorili u stihiju koja je u avgustu progutala 30 miliona evra! Tek posle formiranja nove vlade, na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije otkriveno je da Ministarstvo odbrane ima šest helikoptera kojima trebaju prepravke od 97.000 dolara da bi mogli efikasno da gase požare, transportuju spasioce i evakuišu građane.

Dva najmoćnija među njima tipa “Ka-28” nalazila su se ispred Muzeja vazduhoplovstva u Batajnici, otkako su vraćeni iz Crne Gore, posle raspada državne zajednice SCG!

- Najnovija vest je da ćemo imati ne šest već 14 helikoptera koji su pronađeni po raznim hangarima - zadovoljno otkriva Marić bilans pretresanja državne ostave. - Od Ministarstva odbrane dobićemo i 90 kamiona “tam” koje ćemo nadograditi pretvoriti u vatrogasno-spasilačka vozila koja će moći da se kreću i po najtežim terenima.

Sagovornik “Novosti” naglašava da je prevencija katatrofa stvar nacionalnog interesa i da ne treba biti mnogo stručan da bi se iz statistike požara i poplava zaključilo da su to najveće pretnje za Srbiju.

- Sve evropske države ulažu u službe slične našoj zato što je prevencija prvorazredni nacionalni interes. Imamo potpuno razumevanje za premijera Dačića, ali problem nastaje, kao i uvek, kad se definiše budžet. Kao veliku opasnost vidimo aktuelno smanjenje sredstava za zaštitu od poplava, jer su obaloutvrde velikih reka stare i oštećene i pitanje je koliko će izdržati. Sektor je u svom budžetu odredio sredstva za kupovinu tri mobilna protivpoplavna sistema koji će biti u pripravnosti u područjima najugroženijim od bujica, ali bojim se da to neće biti dovoljno bez ozbiljnih infrastruktunih radova - upozorava Marić.

FUŠERAJ GORI OD POTRESA

ZEMLjOTRESI su neizbežna prirodna pojava, a iako Srbiju ne mogu da pogode udari najviših magnituda, rizik od posledica raste, upozoravaju stručnjaci. Problem je, kao i obično, ljudski faktor.

- Svaki seizmolog u svetu će vam reći da ne ubijaju zemljotresi, već ljudi koji loše planiraju, projektuju, grade, nadgledaju radove i oni koji donose loše zakone - kaže Branko Dragičević, zamenik direktora Seizmološkog zavoda Srbije. - Njih se treba plašiti, a ne zemljotresa. Beskorisne su seizmičke mape i propisi ako ih oni koji grade i nadgledaju radove ne poštuju.

U Seizmološkom zavodu naglašavaju da Srbija prati svetski trend masovnih priliva stanovništva u gradove, što izaziva građevinski bum na skučenom prostoru. Zona najvišeg hazarda, centralna Srbija, ne samo što ima mnogo starih, trošnih kuća, već je i među najnovijima mnogo onih koje su nepropisno građene, zbog pohlepe investitora i slabe državne kontrole.

- To je škakljiva tema, a problem je u tome što građevinska zajednica o njemu ćuti, a jedini upozoravaju seizmolozi - kaže Dragičević.

ČEKA SE CIVILNA ZAŠTITA

U SEKTORU za vanredne situacije kažu da se intenzivno radi na stvaranju nove službe civilne zaštite sa 10.000 obučenih pripadnika.

- Ceo taj sistem, ako bude para, možemo da kompletiramo za dve godine. Ipak, realni smo i bićemo zadovoljni ako obučimo polovinu tog broja. S druge strane, svesni smo da katastrofa neće čekati da mi oformimo civilnu zaštitu, pa smo napravili spisak firmi koje svakog trenutka mogu da se angažuju na saniranju katastrofa i zbrinjavanju stanovništva - navodi Marić.

On ističe da Srbija danas jedina u regionu ima jedinice spasilaca iz ruševina, sa 250 odlično obučenih ljudi opremljenih detektorima i dresiranim psima.