PRIVREDA u recesiji, povećan broj nezaposlenih, rast problematičnih kredita, ali i odluka države da, nekako u isto vreme, ima vrlo izraženu i razvojnu, ali i socijalnu ulogu rezultirali su da budžet za narednu godinu predviđa da se za svaki trinaesti dinar koji ćemo da potrošimo zadužimo. Možda i prodamo po nešto od "porodične srebrnine", ali upućeni kažu da Vlada, ukoliko bude odgovorna, neće taj proces pokretati sve dok država bar ne krene ka pozitivnom privrednom rastu.

Javni dug države će, kako se najavljuje, još naredne godine biti u uzlaznoj putanji, odnosno dostići će čak 65 odsto bruto društvenog proizvoda. A već 2014. godine dug bi trebao da pada, odnosno do kraja te godine iznosio bi 58 odsto.

Kako će se ove brojke i projekcije odraziti na obične živote, verovatno je "pitanje za milion dolara".

STANDARD SLEDEĆE godine, prema prognozama, očekuje se upola niža inflacije od ovogodišnje - 5,5 odsto. Taj rast cena biće ipak duplo viši od planiranog rasta zarada i penzija, koji se planira od dva odsto u aprilu i 0,5 odsto u oktobru 2013. godine. Ono što najviše brine jeste kakva će biti platežna moć pre svega stanovništva, a onda i same privrede, jer je i dalje visoka nelikvidnost. - Inflacija merena potrošačkim cenama moraće da uspori, jer je standard građana takav da će prazni džepovi diktirati tražnju, a time i privrednu aktivnost - ukazuju ekonomisti. - Pad prometa u maloprodaji, na međugodišnjem nivou, sada iznosi 5,1 odsto. A tendencija je dalji pad. Pazari u prodavnicama odavno su desetkovani, a svako čak i realno povećanje cena dodatni je problem i prometnicima i dobavljačima. Trgovci kažu da zabrinjava to što sada čak i oni boljestojeći potrošači štede, što je znak da svima polako opadaju prihodi, a svakodnevno skaču troškovi i nameti i rate kod zaduživanja.

SOCIJALA

NEZAPOSLENI, njih 750.000 u Srbiji, u narednoj godini verovatno neće naći posao i moraće da čekaju 2014. godinu, ako je suditi po sredstvima koje je država izdvojila. Za aktivne mere zapošljavanja iz budžeta je predviđeno 3,4 milijarde dinara, što je na sličnom nivou kao i sada.

Do kraja 2012. godine najsumornije prognoze govore o povećanju broja građana bez radne knjižice i do 30 odsto u Srbiji, što je još oko 150.000 nezaposlenih. Sledeće godine sledi "zamrzavanje" otkaza, ali i većih subvencija za nalaženje posla, pa se očekuje da stopa nezaposlenosti miruje.

Jedino čemu će građani bez posla moći da se nadaju jesu redovne isplate novčanih naknada iz Nacionalne službe za zapošljavanje, koje su stalno kasnile. Za 12 mesečnih isplata izdvojeno je 18 milijardi dinara, što je 1,5 milijardi dinara više nego ove godine. U budžetu će se novčano pomoći samo socijalno ugroženi, dok će svi zainteresovani za novu radnu knjižicu u javnom sektoru, morati da sačekaju još godinu dana. Upravo se prvi talas zapošljavanja građana najavljuje tek za početak 2014. godine.

KREDITI

BANKE u Srbiji svoju kreditnu aktivnost u velikoj meri zasnivaju na subvencionisanim kreditima. Za ovu godinu država je predvidela 1,3 milijarde dinara na ime subvencionisanja kamata za kredite za likvidnost privrede. Samo za mesec i po dana banke su privredi, kroz ovaj program, plasirale čak 668,15 miliona evra zajmova. Subvencije su odobrene i za stambene kredite, ukupno 2,2 milijarde dinara za 2012. godinu. Izvesno je da će se dotacije za kupovinu stanova nastaviti i tokom 2013. godine, pošto je potražnja za ovakvim zajmovima velika.

Kada je o kursu reč, granice između kojih se evro trenutno kreće pomerene su na 110-120 dinara. Prognoze su da ćemo ovu godinu završiti na nivou 116 dinara za evro, dok će srednji kurs evra u decembru 2013. godine, procenjuje se, biti 115 dinara.

GUBITAŠI

FIRME u problemima, makar one koje su do sada preživljavale uz pomoć države, ove godine će morati da počnu da se prilagođavaju novim uslovima. Država će početi restriktivnije da deli novčanu podršku. Od 5,8 milijardi dinara manje subvencija za privredu, najveći deo će njih pogoditi.

U Srbiji je u restrukturiranju 175 preduzeća, koja zapošljavaju blizu 70.000 ljudi. Direktnu pomoć budžeta do sada je primalo ukupno 80 sa blizu 33.000 zaposlenih.

- Odgovor zna Ministarstvo finansija, ali mi pretpostavljamo da neće sve te firme ostati bez subvencija, već da će one biti smanjene - kažu u Agenciji za privatizaciju. - Preduzeća će morati da se prilagode takvim okolnostima. Tržište će pokazati, ona koja ne opstanu, otići će u stečaj. U portfoliju Agencije za privatizaciju ukupno je oko 600 preduzeća, 80 je primalo subvencije, što znači da su ostala i do sada funkcionisala bez pomoći države.

Prošle godine najveće direktne subvencije iz budžeta primila je Grupa "Zastava vozila" u restrukturiranju, blizu 750 miliona dinara. Tu je i FAP korporacija, kojoj je dato 210,6 miliona dinara, i "Prvi maj" Pirot, u koji je otišlo 200 miliona dinara. Za "Jumko" iz Vranja bilo je opredeljeno 137 miliona dinara, a za "Ikarbus" 100 miliona dinara.

PRIVREDA

ONI koji dobro posluju, s druge strane, tokom 2013. godine moraće nešto više novca da proslede u budžet. Umesto sa deset odsto, njihova dobit biće oporezovana sa 15 odsto. Predviđene su i značajne izmene kada su u pitanju razna oslobođenja na plaćanje ovog nameta. Procenjuje se da će u 2013. godini tako za 23 milijardi dinara biti više naplaćeno. Ove godine je od poreza na dobit firmi stiglo blizu 40 milijardi dinara.

Istovremeno uz Zakon o budžetu za sledeću godinu, poslanici će odlučivati o zakonu koju limitira rokove plaćanja u privatnom i javnom sektoru. Država, pokrajine, opštine i javna preduzeća privatnicima će plaćati u roku od 45 dana, a oni njima za najviše 60 dana. Jedino se Fondu za zdravstveno osguranje predviđa rok od 90 dana za izmirenje obaveza.


PUTEVI

SAOBRAĆAJNA i energetska infrastruktura na listi su državnih prioriteta i u narednoj godini. Ipak, iznos državnih garancija je pet puta niži od iznosa koji je bio predviđen za ovu godinu, jer se Vlada Srbije opredelila isključivo za prioritete. A to su nastavak izgradnje TE "Kostolac", odnosno garancije kineskoj Eksim banci, koja će kreditirati i izgradnju tri auto-puta - Koridor 11, deonice od Beograda do Ljiga, zatim "moravski koridor" odnosno auto-put od Pojata do Preljine, kao i saobraćajnicu koja će Novi Sad, preko tunela kroz Frušku goru, Rumu i Šabac povezati sa Loznicom.

Takođe, budžetom su predviđene garancije odnosno zaduživanje kod Evropske investicione banke, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i za druge važne pravce. Isto tako država će dati garancije i za ruski kredit od 800 miliona dolara za modernizaciju srpske železnice.

Kada je reč o putnoj infrastrukturi, budžetom za narednu godinu opredeljeno je i četiri milijarde dinara za održavanje regionalnih saobraćajnica ukupne dužine 6.082 kilometra, koje su u nadležnosti lokalnih samouprava.

AGRAR

POLJOPRIVREDNICI su, prema raspodeli para iz budžeta republike Srbije za 2013. prošli bolje nego ove godine. Naime, za subvencije će biti izdvojeno šest miljardi dinara više nego lane. Stručnjaci, kao i sami poljoprivrednici, pozdravljaju ovu odluku, međutim poručuju da je za te svrhe potredbno opredeliti još više novca, a naročito je bitno u čijim rukama će ta sredstva završiti.

- To što će agrarni budžet sledeće godine biti 25 odsto veći od ovogodišnjeg, svakako je pozitivni pomak - kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja privredne komore Srbije za poljoprivrdu. - Povećanje novca za subvencije umnogome će pomoći poljoprivrednicima, naročito nakon ovogodišnjih gubitaka zbog suše. Međutim još uvek ostaje da vidimo na koji način će se te donacije raspodeljivati.

Od sledeće godine poljoprivredna gazdinstva će dobijati i bespovratna sredstva za investicije. Država će, naime, onima koji budu ulagali u novu opremu obezbediti do 40 odsto ulaganja.