ZDRAVSTVENI kartoni hiljada građana u praznom bazenu, crkveni spisi na prašnjavim tavanima, dokumentacija u poplavljenim magacinima i memljivim podrumima, geološka građa u kontejnerima - slika je brige o dokumentima u Srbiji. Zakon o arhivskoj građi, koji bi trebalo konačno da uredi ovu oblast, naći će se pred narodnim poslanicima narednog meseca.

Ako bude donet, stotine kilometara arhivske građe biće sigurnije, a pravu negu dobiće i elektronski podaci. Predlagač ovog propisa, narodni poslanik Predrag Marković, kaže da će zakon biti garancija za čuvanje pamćenja i istorije našeg naroda.

- Prvi put su jasno definisane obaveze države, ali i način postupanja sa dokumentima - objašnjava Marković za ”Novosti”. - Biće osnovan Arhivski fond Srbije, koji će omogućiti bolju zaštitu spisa važnih za Srbiju, ali koji su i svetsko kulturno nasleđe.

POLA VEKA TRAJE DRŽAVNA TAJNA Poverljivi dokumenti mogu da budu dostupni najranije 30 godina od nastanka. Oznaka tajnosti, ako je reč o dokumentaciji o bezbednosti i odbrani zemlje, skida se posle pola veka. Lični spisi mogu da budu ”otključani” tek kad navrše 70 godina. - Ukoliko arhiv čuva medicinsku dokumentaciju, ona u tom periodu može da bude dostupna samo lekaru ili članu porodice pacijenta - objašnjava dr Miladin Milošević.

Ovaj fond objediniće sve dokumente nastale u radu državnih organa, opština i gradova, preduzeća, udruženja, crkava, kao akte koji se čuvaju u arhivima, bibliotekama i muzejima, akademijama nauka... U njega će ući i arhivska dokumenta građana.

A opštine, katastri, bolnice ili javna preduzeća, ukoliko nemaju mesta da čuvaju svu dokumentaciju koliko zakon propisuje, mogu da je povere i privatnim firmama.

Prema rečima Saše Petrovića iz ”Ajron trasta”, koji se bavi arhiviranjem građe, oko 70 odsto privatnih i državnih kompanija ili institucija ne zna čak ni kakvi su standardi i kojih propisa treba da se pridržavaju pri čuvanju građe.

- Upravo toliki je i procenat onih čija građa je neuređena - kaže Petrović. - To znači da propada u lošim uslovima, a u isto vreme njihovi vlasnici ne znaju ni šta čuvaju, niti gde se šta nalazi.

Vek ”papirima” je različit, pa se glasački listići čuvaju četiri godine, fakture tri godine, a zdravstveni kartoni deset godina od poslednjeg dolaska pacijenta na pregled. Posle toga mogu da budu uništeni. Zakon predviđa da važnu arhivsku građu vlasnik mora da čuva 30 godina, a posle toga da je preda nadležnim arhivima.

Svaki arhiv već čuva kilometre dokumenata, a prema rečima dr Miladina Miloševića, direktora Arhiva Jugoslavije, predstoji veliki posao sređivanja građe, posle čega će istorijski beskoristan materijal biti uništen:

- Dobro je da zakon bude usvojen, jer će više štititi arhive. Imaćemo, istina, veće obaveze, a da li ćemo ostvariti i veća prava, zavisi od para koje nam država stavi na raspolaganje.