Organizacije okupljene u Akciju za dostojanstven rad ukazale su, povodom 7. oktobra - Dana dostojanstvenog rada, na visok stepen kršenja prava u oblasti rada u Srbiji, saopštila je Fondacija Centar za demokratiju.

Procene govore da danas "na crno" u Srbiji radi između 300.000 i milion građana, da više od 60.000 zaposlenih za svoj rad mesecima ne dobija platu, a probni rad se zloupotrebljava i koristi kao sredstvo besplatnog rada.

Radni spor u kome radnik može ostvarivati svoje pravo u proseku traje četiri godine i nosi troškove od nekoliko hiljada evra.

BEZBEDNOST Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, u proseku u Srbiji godišnje smrtno strada oko 40 zaposlenih, više od 1.000 doživi tešku, a više od 20.000 lakšu povredu na radu. Prema proceni Privredne komore Srbije, u avgustu je stopa nezaposlenosti iznosila 28,3 odsto, što je najveća stopa nezaposlenosti u Srbiji ikad zabeležena, što snižava ionako nizak stepen poštovanja prava zaposlenih.

Trudnicama se ne produžavaju ugovori ili im se postojeći otkazuju, smatra se prihvatljivim da se žena prilikom intervjua za posao pita da li planira porodicu i u skladu sa njenim odgovorom (ne) zaposli, a takođe je raširena i praksa potpisivanja blanko otkaza, upozorava se u saopštenju.

Dostizanje standarda dostojanstvenog rada u jednom društvu zavisi i od stepena postojanja kulture rada među radnom snagom, kao i od stepena odgovornosti poslodavaca, ali su za efikasno, transparentno i prema svima jednako sprovođenje zakona odgovorni prvenstveno državni organi i institucije.

Iako Srbija brojnim propisima, pa i u svom najvišem pravnom aktu, jemči građanima zabranu diskriminacije, pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, ograničeno radno vreme, pravičnu naknadu za rad, a ženama, omladini i licima s invaliditetom posebnu zaštitu na radu i posebne uslove rada, u skladu sa zakonom, ove organizacije su izrazile zabrinutost zbog drastičnog odstupanja prakse u odnosu na domaće zakonodavstvo.

Na to jasno ukazuju i statistike pritužbi upućenih Zaštitniku građana i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, ali i nekoliko nedavnih odluka Evropskog suda za ljudska prava u kojima je sud za pravo dao građanima Srbije koji su se obratili ovoj instanci radi zaštite svojih prava iz oblasti rada (podnesci veterana iz Leskovca i Vlasotinaca i radnika bivše "Zorke" iz Šapca). Interes celokupnog društva je da se pobrojane loše prakse u potpunosti iskorene, navedeno je u saopštenju.