ŽIVI od danas do sutra. Svakog jutra prebrojava u novčaniku koliko je ostalo od plate. Razmišlja koje će račune da plati, a koje da odloži nekoliko dana. Za hranu i deci za užinu mora da se snađe, kako zna i ume, a upravo to uzima najviše para. Računicu sa belog papira nikako ne može da uklopi u svoja primanja. I ovog meseca ne može da se provuče bez 100.000 dinara.

Ovakva računica jedne beogradske porodice demantuje statistiku, koja tvrdi da nam prosečno treba oko 55.000 dinara. Procena je da prosečnoj porodici za skroman život treba bar duplo više. Trenutno i takav život „težak“ je gotovo tri prosečne zarade u Srbiji.

- Čim otvorim oči ujutru znam da mi je odmah potrebno bar 1.000 dinara - kaže Mirjana S. iz Beograda. - Imam dva školarca, kojima moram da dam bar po 200 dinara za užinu. Meni i suprugu treba za prevoz i doručak minimum po 300 dinara. To nam uzme jednu hiljadarku. Imamo stambeni kredit od 30.000 dinara, a sa računima to izađe kao jedna naša plata. Druga plata od 40.000 dinara ne može da „pokrpi“ ni najosnovnije potrebe. Uvek smo kratki za nekih 20.000 dinara.

ČEKAMO AKCIJE AKCIJSKA sniženja cena hrane podignu promet u trgovinama i do 30 odsto. U sveopštoj besparici većina potrošača čeka na posebne ponude trgovaca, jer jedino tako mogu sebi da priušte određene namirnice. Mnogi tek na akcijama kupe nešto mesa i prerađevina. - Kada vidim da je na akciji meso obavezno kupim bar dva kilograma - priča Dragana B. iz Niša. - Zamrznem i imam za nekoliko obroka. Na akcijama, ipak, najčešće pazarim prašak, jer tada mogu da ga kupim i upola cene. I kafa je ponekad neuporedivo jeftinija na sniženjima.

Ništa lakše nije ni onima koji nemaju stambeni kredit. Za kiriju moraju mesečno da odvoje najmanje 200 evra. Računi za vodu, struju, telefon, televiziju, internet, prosečnu porodicu mesečno koštaju bar 15.000 dinara. Još 10.000 dinara „progutaju“ čekovi pušteni nekoliko meseci ranije na poček. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.

Spisku troškova tu nije kraj. Roditelji đaka znaju koliko ih mesečno košta školovanje dece. Septembar je najteži, jer se tada najviše iz kućnog budžeta izdvaja za knjige, sveske, opremu, ali i malo garderobe. Za dva školarca septembar je „tražio“ barem 10.000 dinara.

Troškovi se nastavljaju i narednih meseci. Iz škola đaci redovno dolaze sa novim zahtevima. Tako se samo gomilaju obaveze roditelja - ekskurzije, izleti, vanškolske aktivnosti dodatno „pustoše“ novčanike. S druge strane, statistika nam govori da domaćinstva u Srbiji prosečno za obrazovanje odvajaju 293 dinara?!

Porodične kase, zna se, najviše prazni hrana. Upravo zato su i najbolnija poskupljenja osnovnih namirnica - mesa, mleka, zejtina, prerađevina... Jer, bez toga ne možemo.

Pre samo godinu dana kilogram svinjskog buta mogao je da se kupi za 400 do maksimalno 450 dinara. Sada njegova cena dostiže 670 dinara. Kilogram tog buta ove godine vredi kao 1,5 kilograma prošle godine. Još veće su razlike u cenama prerađevina - u nekim slučajevima porasle su i 100 odsto. Za kilogram slanine lane u ovo doba odvajali smo prosečno 400 dinara, danas nam treba duplo više.

Svakodnevna poskupljenja dovela su mnoge porodice na rub egzistencije. Paprene cene hrane, naravno, najviše pogađaju najsiromašnije, koji mesečno kući odnesu prosečno 25.000 dinara. A takvih je dve trećine od ukupno zaposlenih.

U Centru potrošača Srbije kažu da od početka godine nije protekao nijedan mesec da nešto nije poskupelo. Porasle su cene mesa, mesnih prerađevina, mleka, sredstava za higijenu, ulja, pojedinih vrsta brašna, testenina, slatkiša, goriva, voća i povrća...

- Mnogo je lakše nabrojati šta nije, nego šta jeste poskupelo - komentariše Vera Vida, predsednik Centra potrošača Srbije. - Prosečna potrošačka korpa od 55.000 je samo statistika. Odavno postoji šala da je statistika tačna obrada netačnih podataka, tako da tih 55.000 ne može da zadovolji ni dvočlanu porodicu, a kamoli četvoročlanu.

Kako smatra Vida, kupovna moć potrošača svedena je na minimum, tako da o standardu ne može ni da se govori. Sve se svodi, kaže ona, na kupovinu najpotrebnijih životnih namirnica i na puko preživljavanje.

- Standard nije to da li ja mogu da kupim kilogram paradajza, a moj komšija dva kilograma, već da li ja uz taj paradajz mogu da kupim meso, mleko, jogurt, suhomesnate proizvode, sapun, dezodorans, platim režije - kaže Vida. - Toga danas nema. Ako vam mesar kaže da je u poslednja tri meseca kupovina mesa opala za 50 odsto, a 43 odsto potrošačke korpe u Srbiji ide na kupovinu prehrambenih proizvoda, onda je sasvim jasno kojom brzinom pada kupovna moć potrošača u Srbiji.

SEZONA PAPRENIH CENA HRANA iz osnovne potrošačke korpe ovog leta je poskupela za 15 do čak 30 odsto. Sezonu su još u junu otvorili novi cenovnici mleka, mlečnih proizvoda, hleba, zatim jaja, osvežavajućih napitaka i sokova. Potom je skočila cena mesu, delikatesu, začinima, slatkišima...

Najgore je to što lepih vesti i nagoveštaja boljih dana nema na vidiku. Ekonomista Saša Đogović kaže da će situacija biti još teža jer ekonomski pokazatelji do kraja ove, ali i za sledeću godinu, ne ulivaju nadu.

- Nema većeg standarda stanovništva Srbije sve dok se ne smanje rashodi i ne reformiše javni sektor - ističe Đogović. - I dalje najveći deo mesečnih primanja odlazi na kupovinu hrane i plaćanje režija, više od 60 odsto, dok samo jedan odsto ide na obrazovanje, a četiri na zdravstvo. To govori da nacija nema ni ekonomsku, ali ni društvenu perspektivu.

I taman smo pomislili da smo se izvukli iz septembra, kada se uobičajeno troši najviše, a dočekao nas je oktobar sa novim cenama. Hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje, naftni derivati, a u prestonici i gradski prevoz, poskupeće i do 20 odsto..

- Cene mleka i mlečnih proizvoda skaču od dva do četiri odsto - najavljuju trgovci. - Za oktobar su pripremljena i poskupljenja mesa, za tri i više odsto, dok će suhomesnate prerađevine „otići“ najmanje pet odsto. Toliko će poskupeti i šećer, a ulje između devet i 16 odsto.

Od oktobra slatkiši će biti skuplji od tri do čak 40 procenata, margarini i majonezi do 10 odsto, za koliko će poskupeti i zamrznuta riba iz uvoza. Cigarete poskupljuju za 20 dinara po paklici, bezalkoholna pića 4,5 odsto, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.

Oktobar neće menjati samo cene u trgovinama. U mesecu kada počinje grejna sezona, daljinsko grejanje će u mnogim gradovima poskupeti između 10 i 20 odsto.