Grobnica skuplja od stana

USTUPAM grobno mesto na Novom groblju u blizini kapele. Poslednji ukop 1950. godine. Cena - 8.000 evra.

Ovakvih oglasa ponovo su pune novine i internet-sajtovi. Iako u upravama groblja tvrde da prodaja grobnih mesta nije moguća zbog rigorozne kontrole, u bilo kom oglasniku, u odeljku za nekretnine, lako je naći ponudu grobnih mesta.

Najčešće se nude mesta na grobljima u centru Beograda, na kojima već decenijama nema mesta. Cene se kreću od 3.000-8.000 evra za grobno mesto na Novom groblju u Beogradu do više od 20.000 evra za ozidane porodične grobnice. Obično je reč o grobnicama u kojima su poslednji pokojnici sahranjeni pre više decenija, a njihovi vlasnici odlučuju se da ih prodaju suočeni sa finansijskim problemima koje ne mogu da reše na drugi način.

Visoke cene grobna mesta dostižu, pre svega, zbog nedostatka mesta za sahranjivanje u centralnim gradskim zonama. Procenjuje se da u Srbiji nedostaje oko 10.000 parcela na grobljima, pa ne čudi što se oni koji to mogu da priušte odlučuju da kupe grobno mesto i da to skupo plate.

Advokat Sava Anđelković kaže da je prodaja grobnica očigledan znak dokle je stigla kriza u Srbiji. On objašnjava da je zakup grobnog mesta lično pravo i da ne postoji zakon koji sprečava vlasnika da to pravo nekome prenese ili ustupi.

- Nije zabranjeno da vlasnik grobnog mesta nekom ostavi to mesto u testamentu ili da dozvoli da neko drugi bude sahranjen - kaže Anđelković. - Grobnica, naravno, ne može da bude predmet kupoprodajnog ugovora, ali niko ne može da kontroliše da li je neko uzeo novac zato što je ustupio grobno mesto. Naravno, ima puno slučajeva kada ljudi bez ikakve nadoknade nekome ustupe mesto, ali i u ovoj oblasti kao i u svim drugim ima korupcije. Ipak, mislim da zakon ne bi trebalo da pokušava da zabrani ustupanje grobnih mesta jer se ipak radi o specifičnom problemu. Uostalom, niko ne prodaje porodičnu grobnicu ako na to nije primoran.

U JKP „Pogrebne usluge“ iz Beograda kažu da prema Zakonu o sahranjivanju i grobljima nije dozvoljena prodaja grobnih mesta. Direktor Dragan Baltovski tvrdi da ovo preduzeće sprovodi rigorozne kontrole i da ne dozvoljavaju ovakvu vrstu trgovine.

- Građani pokušavaju da fiktivnim testamentima ili ugovorima o doživotnom izdržavanju dođu do grobnog mesta, ali mi to ne dozvoljavamo - kaže Baltovski. - U porodičnu grobnicu ne može da se sahrani niko ko nije član porodice.

Stara grobna mesta i grobnice čije održavanje su vlasnici prestali da plaćaju ili im je zakup istekao groblja daju u zakup novim korisnicima. Uslov za to je da je prošlo najmanje 10 godina od ukopa.

- Ako posle tog vremena vlasnici ne izmiruju redovno svoje obaveze, pokojnik se ekshumira i premešta u zajedničku grobnicu, o čemu se podaci trajno čuvaju - objašnjava Baltovski. - Na ovaj način postižemo dva cilja - racionalno koristimo ograničene površine grobalja i znatno poboljšavamo izgled parcela jer se smanjuje broj zapuštenih i zaboravljenih grobnih mesta. Uslovi i cene zakupa ovakvih mesta su isti kao i za „nova“ mesta.

KREMACIJA

PROBLEM sa nedostatkom prostora za sahranjivanje nije toliko prisutan u svetu jer se veliki broj pokojnika kremira. U Srbiji se kremira svaki šesti pokojnik. Jedan od glavnih razloga za to je negativan stav Crkve prema ovom pitanju, kao i narodni običaji i verovanja. U Beogradu je prošle godine bilo 10.000 sahrana i manje od 2.500 kremacija.