Evropa u džepu, Juga u srcu
15. 09. 2012. u 20:45
Posle dve decenije od raspada velike države, Jugoslovena najviše ima u našoj republici. U Srbiji i dalje prisutno „pozitivno osećanje“ prema državi Južnih Slovena
NISU samo Srbi Jugosloveni, ali ih je kod nas najviše. I ne samo sada, nego je tako skoro uvek od 1929. godine kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zvanično preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju. Samo je Bosna i Hercegovina u godinama pred veliki građanski rat i raspad velike države imala procentualno nešto više Jugoslovena, ali ih je Srbija brzo „pretekla“.
Đorđe Balašević ponovo je, na izmaku ovog leta, uzburkao javnost „širom SFR Jugoslavije“. Na koncertu u Podgorici vojvođanski umetnik i „panonski mornar“ poručio je Crnogorcima da je - „jugoslovenski kantautor“. To je najoštrije dočekao slavni srpski vaterpolista Danilo Ikodinović, koji ga je po društvenim mrežama „potapao“ zbog takve dobrovoljne „nacionalne pripadnosti“.
U sveukupnom gubitku identiteta zbog surovih ratova, mešovitih brakova i ideoloških lutanja i preplitanja, jedna zakonitost ipak ostaje: najviše Srba još gaji jako osećanje prema bivšoj nam državi Jugoslaviji.
Podaci potvrđuju ovu tezu lako: u zlatno doba SFRJ osamdesetih godina, u celoj velikoj državi od 23 miliona stanovnika, oko milion i 200 hiljada izjašnjavalo se na popisima kao Jugosloveni. Od njih, nešto manje od pola miliona bilo je iz Srbije.
Prema zvaničnim popisima i procenama o broju stanovnika u protekloj deceniji, Srbija je dobacivala i do 80.000 Jugoslovena, dok, primera radi, Hrvatska i Slovenija nisu dobacile ni do 1.000. Na popisima se Jugosloveni kao nacija registruju tek od 1961. godine, a nikad nisu bili većina jer je nacionalna pripadnost uvek bila dominantna.
Svi bivši jugoslovenski narodi nadaju se da će što pre ući u EU kako bi im skočio standard i da bi bolje živeli, a pristojan život je glavni razlog zbog čega se mnogi i sa nostalgijom sećaju bivše države.
U samoj Srbiji ubedljivo najviše Jugoslovena je u Vojvodini. Iz severne pokrajine stiže i jedini viđeniji političar, dojučerašnji ministar, koji se izjašnjava kao pripadnik te „nacionalne manjine“. Subotičanin Oliver Dulić potpuno otvoreno za sebe kaže da je Jugosloven:
- Potičem iz Subotice gde je i bio i danas je veliki broj mešovitih brakova. Pa čak i oni koji nisu u takvoj porodici neretko se izjašnjavaju kao Jugosloveni. I dalje imam osećaj da je to bila najlepša zemlja, koju ću uvek voleti i sećati je se sa setom, jer su svi bivši JU narodi deo iste kulture i identiteta - priča za „Novosti“ Dulić.
Mada je ovaj osećaj sete, kako kaže, evidentan i kod drugih naroda, on se slaže da je kod Srba najizraženiji i smatra to prirodnim zbog višedecenijskog negovanja kosmopolitskog duha, posebno u Vojvodini.
- Naravno da nije realno da se stara država obnovi u granicama u kojima je nekada postojala, ali drago mi je što ćemo svi na kraju živeti zajedno u Evropskoj uniji - zaključuje Dulić, koji je i funkcioner DS.
Da je u Vojvodini najviše onih koji se deklarišu kao Jugosloveni, uz, naravno, Beograd, pokazali su podaci poslednjeg popisa pre deset godina. Od oko 80.000 Jugoslovena, čak 8.000 živelo je u Subotici.
Baš u Srbiji, u Leskovcu, trenutno se održava festival „Eks Ju“ filma, a sličan postoji u Tuzli. Smisao je, kažu organizatori, da se dokaže jedinstven jezički, kulturni i umetnički prostor i te manifestacije nisu odraz jugonostalgije.
Beogradski pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović takođe se deklariše kao Jugosloven, iako to nije činio kada je ta ideologija bila dominantna:
- Ideja jugoslovenstva nije politička, već pre svega kulturna. Bazirana je na povezivanju naroda koji imaju kulturne i jezičke srodnosti. Nema veze sa titoizmom i nije suprotna ni srpstvu, ni hrvatstvu. U pitanju je ideja koja je opstala kroz decenije, jer ne umiru ideje, već države.
Stojanović veruje da će ona opstati uprkos tome što balkanski narodi neće živeti u nekoj novoj Jugoslaviji i što su besmislene paranoje od toga. Takođe misli da Srbi nisu ništa veći jugonostalgičari od svojih suseda.
- Bio sam u Splitu pre pet dana i video grad oblepljen plakatima Goge Sekulić. Da nema ideje jugoslovenstva u Hrvatskoj ne bi bilo ni tih plakata. Osim toga, više je projugoslovenski orijentisanih ljudi u Ljubljani. I to u „titoističkom“ smislu. Na svakom koraku možete da kupite bedževe i suvenire sa Titovim likom i jugoslovenskom simbolikom. I tamo i u Zagrebu sluša se eks-JU muzika, a u glavnom gradu Hrvatske, posle ponoći, mogu da se čuju samo srpski i bosanski narodnjaci i ništa drugo!
Hrvatska književnica Vedrana Rudan smatra, pak, da je ideja nekadašnjeg jugoslovenstva zaboravljena, ali ne definitivno:
- Sve bivše jugoslovenske republike ujedinile su se u jednom: postale su robovi EU i Amerike. Nama u Hrvatskoj danas prodaju tezu da je bolje što samo plaćamo rat i šaljemo instruktore u Avganistan, ali to je prvi korak. Vrlo brzo Srbi i Hrvati će opet ginuti zajedno, kao braća, u nekom od američkih ratova. To će biti novo jugoslovenstvo, koje će ih ujediniti pod mecima.
Srpski istoričar Čedomir Antić podseća da je Srbija, za razliku od drugih jugoslovenskih republika, u vreme kada je stvarana zajednička država, bila nezavisna i međunarodno priznata:
- Njen cilj je bio da se ujedini sav jugoslovenski, a pre svega srpski narod na ovim prostorima. Upravo zbog toga je u Srbiji sa manje simpatija dočekan raspad Jugoslavije i uspostavljanje nezavisnosti njenih republika, uključujući i samu Srbiju. Za razliku od Srba, drugi narodi nisu imali to osećanje. Slovenci su, recimo, pre Jugoslavije bili samo etnička zajednica, nisu imali međunarodno priznatu državu ni izlaz na more.
Antić veruje i da današnja „srpska jugonostalgija“ ima korene u privilegovanom položaju koji je imala tadašnja elita u Beogradu.
Osim što su u njoj živeli svi Srbi, nekadašnja Jugoslavija je bila država socijalne pravde, finansijski potpomognuta od velikih sila.
Beograd je 1914. bio velik kao Zagreb, Subotica ili Novi Sad.
Danas je šest-sedam puta veći od Subotice i tri puta veći od Zagreba.
Otuda velika nostalgija u delu populacije koji se često naziva „druga Srbija“ i koju čine potomci ondašnje elite.
- Kad je reč o običnom narodu, starije generacije sećaju se vremena socijalizma i jugoslovenske države sa određenom setom, pošto, delom opravdano, veruju da se tada bolje živelo.
Ali, to je opšti trend u istočnoj Evropi, pa čak i u Istočnoj Nemačkoj.
Sećanje na Titova vremena još ne bledi u generacijama iz „pedeset i neke“, ali Jugoslovena je ipak sve manje i manje.
Paradoks je da istraživanja pokazuju da jugoslovenstvo jača još jedino u Sloveniji.
Po matrici, što su više u Evropi, to ih više nostalgija vuče ka bezbrižnim vremenima „Velike Juge“.
OD svih bivših JU republika, samo Crna Gora ima najsvežije podatke o broju ljudi koji se definišu kao Jugosloveni, jer je popis okončala prošle godine. Jugosloveni čine 0,19 odsto ukupne populacije, a najviše ih ima u Herceg Novom, Tivtu, Kotoru i Budvi.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ŠEŠELJ ŽESTOKO O GLUMCIMA BLOKADERIMA: Oni koji još jednom pokažu crvenu rukavicu moraju biti otpušteni
MEĐU glumcima ima blokadera, upozorava predsednik SRS dr Vojislav Šešelj.
02. 01. 2026. u 22:45
VUČIĆ SUTRA POSETI KASARNI "VASA ČARAPIĆ“ U BEOGRADU: Obilazak radova na novom objektu za smeštaj "Kobri“
PREDSEDNIK Republike Srbije Aleksandar Vučić obići će sutra završne radove na novom objektu za smeštaj i obuku pripadnika Odreda Vojne policije specijalne namene ''Kobre''.
02. 01. 2026. u 19:32
"MI SMO DECA OBILIĆA, NE KOPILAD GRUHONJIĆA" Objavljena antiblokaderska himna o pobedi pravoslavlja nad "Piculinim slinama" (VIDEO)
KULTURNO umetničko društvo (KUD) Antiblokaderi objavili su pesmu koja ukazuje na teške trenutke napada blokadera na Srbiju.
02. 01. 2026. u 17:07
BLOKADERI BI SVE DA NAS STRPAJU U LOGORE Nešićeva otkrila: Ostavili su jeziv komentar u novogodišnjoj noći
RASTUĆI broj pretnji novinarima predstavljen je u dokumentu Asocijacije novinara Srbije (ASN) “Hronologija napada na novinare”. U ovom istraživanju od 5. novembr 2024. zabeleženo je 169 napada na novinare u Srbiji.
02. 01. 2026. u 16:57
OGOLIO ULOGU AMERIKANACA U ZLOČINU NAD SRBIMA: Ovako je Lazanski pisao o "Oluji"
NOVINAR i diplomata Miroslav Lazanski pisao je o zločinačkoj hrvatsko-američkoj operaciji "Oluja" 23. novembra 2012. godine za "Politiku".
02. 01. 2026. u 16:25
novi
15.09.2012. 21:20
YUGA DO TOKIJA>>>>>>>>
Jugo,Jugo-moja tugo..Ja sam rodjen kao Jugosloven i tako ce biti do kraja,to ne moze niko da mi zabrani.U svet sam posao 1987 god,kao Jugosloven,ja to nikad to vreme ne mogu da zaboravim,kad sam posao,tamo je bila Jugoslavija,moja zemlja,tek 1990 god.sam saznao da mi nismo isti,a do tad sam mislio da smo svi Jugosloveni.Mnogo sam se razocarao tad,nisam verovao da moze drzava da se raspadne,bio sam mnogo ponosan sto sam iz Jug.Tu rec Jugoslavija kad cujem,ja se najezim,veliku tezinu ima ta rec Ju
@drug1969 - Smatram da ce nas narod prestati da govori ili pise "bivsa " ili "ex-Jugoslavija". Knjige o Vizantiji, Austro-Ugarskoj, i drugim drzavama koje su nekada postojale i dalje se pisu bez prefiksa "ex". One ostaju kao istorijska stavrnost kao sto je i slucaj sa nasom Jugoslavijom. Prema tome, ja sam rodjen u Jugoslaviji a ne u bivsoj Jugoslaviji. Svi oni koji se stide Jugoslavije neka pogledaju oko sebe i vide kakav zivot sada imaju. Jugosloven takodje znaci juzni Sloven. Ja sam Jugosloven.
Маните ме више прича о нама и нашим губицима идентитета кроз историју. Најгори смо брате. Дволични.
@Игор - Samo oni koji nemaju pameti, i glava im je potpuno prazna, imaju Jugoslaviju kao obrazac drzave, mogu se pohvaliti izdajstvom kao glavnom sadrzinom te drzave. Zar posle toliko zrtava koje je Srbija pretrpela moze opet neko pozeleti takvu drzavu? Ja ne mogu. Nisam sovinista. Ali da mi neko pobije preko stotinu clanova moje familije, ja cu uvek biti protiv takve drzave gde su se desili najgnusniji zlocini. Ta drzava nije zasluzila da postoji.
Komentari (48)