Starci teški i deci i državi!

Igra sa unucima, gajenje bašte, lagana šetnja uz reku i gomila slobodnog vremena samo su neke od bajkovitih slika koje se vezuju uz idiličnu starost. S druge strane, mnogima koji su već zašli u neke „ozbiljnije“ godine pred očima se nižu sasvim drugačiji prizori. U potpunoj osami širom Srbije stanuje više od 400.000 starih sa debelim zdravstvenim kartonima i tankim novčanicima. Žive mahom od tuđeg milosrđa i nadaju se još samo komšiji. A malo je ko u mladosti očekivao da će baš tako dočekati jesen svog života.

Ima li u Srbiji dostojanstvene starosti, ili se i taj pojam izgubio negde u tranziciji?

- Položaj starih u našoj zemlji može se oceniti kao umereno pozitivan. Celo stanovništvo, osim malog broja bogataša, našlo se u dubokoj krizi i ona se dodatno zaoštrava. Naši stari su, međutim, u tu situaciju ušli dovoljno „opremljeni“ - smatra Lidija Kozarčanin, nacionalni koordinator za pitanje starenja. - To znači da je politički predstavnik baš te starije populacije zadržao mesto potpredsednika Vlade, a osvojio ministarsko u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne zaštite, gde se sprema reforma. Presudnu ulogu u svim tim koracima imaće upravo stariji građani i to kroz partiju koju su sami osnovali.

Solidarnost

Lidija Kozarčanin kaže i da se na primeru penzija najbolje vidi koliko je jaka društvena solidarnost. Jer, primanja najstarijih, ma kako nam izgledala simbolična, zapravo su veća nego što su nam mogućnosti, a to će nas sve u bliskoj budućnosti skupo koštati.

Naša sagovornica ukazuje i da stare u Srbiji čekaju mnogi izazovi i napominje da je najveći borba protiv siromaštva. Problemi koji proističu iz nemaštine teško se mogu pobrojati, rešenja još nisu ni blizu, ali Kozarčanin dodaje da se, ipak, krećemo u pravom smeru:

- Država je dosta toga uradila od 2006. godine kada je usvojila Nacionalnu strategiju o starenju i te ciljeve prenela u druge strateške dokumente. Za nepune četiri godine Vlada Srbije je donela više od 20 strateških dokumenata i zakona u različitim oblastima, koji obuhvataju i interese starijih građana.

U Nacionalnom savetu za pitanje starenja, kojim predsedava Rasim Ljajić, doskorašnji ministar rada i socijalne politike, kažu da je napravljen uspeh i u oblasti razvoja različitih socijalnih servisa za starije u lokalnoj zajednici. Za tri godine broj starijih osoba koje koriste socijalne usluge u lokalnoj sredini je udvostručen, a ovaj se trend i dalje nastavlja.

Tu tendenciju potvrđuju i u Republičkom Zavodu za socijalnu zaštitu:

- Na vrata centara za socijalni rad lane je pokucalo skoro 100.000 starih sa molbama za raznom pomoći. Više od polovine zahteva se odnosilo na smeštaj u dom, usluge pomoći u kući, dnevne boravke, zaštićeno stanovanje, korišćenje klubova za starije i slično. Na drugom mestu je - novac.

Biznis

Istovremeno, procene koje se prave na osnovu popisa stanovništva govore da će do 2030. godine u Srbiji procenat starijih od 65 godina porasti na najmanje 22 odsto. A uz porast životnog veka za 1,4 godine godišnje, sa 69,7 na 71,1 za muškarce i sa 75 na 76,4 za žene, procenat starijih od 80 godina će se više nego udvostručiti.

- Specifične potrebe, interese i sklonosti starijih potrošača najbrže je prepoznao privatni sektor i to ponajpre u trgovini kroz razne akcije, popuste za penzionere, ali i kredite kod pojedinih banaka, smeštaj po privatnim domovima, pogodnosti za pomagala i aparate. Interes se prepoznaje i u turizmu, jer je u ponudi sve više aranžmana po banjama i izleta za penzionere. Zato se može zaključiti da se javni sektor najsporije prilagođava potrebama, interesima i sklonostima starijih.

To potvrđuju i u „Amitiju“, najvećoj domaćoj nevladinoj organizaciji koja se bavi problemima starih.

- Država deklarativno ima mehanizme podrške, ali je to sve nedovoljno i pokriva izuzetno mali broj onih kojima je ta pomoć potrebna. U 2011. godini tek nešto više od 10.000 je primilo novčanu socijalnu pomoć od države. Uslovi za ostvarivanje ove pomoći, između ostalih, predviđaju i utuživanje srodnika koji su po Zakonu u obavezi u izdržavanju svojih najstarijih, a što mnogi stari ne žele ili nerado čine. I jednokratnu novčanu pomoć, koju dodeljuju lokalne samouprave, dobilo je tek nešto više od 17.000 starijih. Dodatak za pomoć i negu od strane drugog lica prima samo 24.000, a 10.000 koristi usluge pomoći u kući - nabraja mr Nadežda Satarić iz „Amitija“.

Birokratija

Ona dodaje i da po novom Zakonu o socijalnoj zaštiti svaki stariji pojedinac kome je neophodna društvena pomoć u savladavanju životnih teškoća ima pravo na socijalne usluge i materijalna davanja od strane države. Ali, u praksi socijalna zaštita nije dostupna svima kojima je neophodna.

- Sistem socijalne zaštite je koncipiran tako da onaj kome je pomoć potrebna treba da zna da ima neka prava na pomoć od države, da zna kome treba da se obrati da bi ta prava ostvario, da bude pismen da zna da odgovori na administrativne procedure i zahteve u postupku ostvarivanja prava, da bude pokretan i da ima pare da plati prevoz da ode u centar za socijalni rad koji je lociran u gradskim sredinama... Ali, među starijim ljudima, kojima su te usluge potrebne, uglavnom su nepismeni ili manje obrazovani, teško pokretni, bolesni, kao i oni koji ne mogu da obezbede pratnju da bi otišli u centre. Otuda im socijalna zaštita nije ni dostupna.

Drugi problem je, navodi ona, što neophodnih servisa pomoći i nege u kući nema u više od 60 opština u Srbiji.

I na pristup zdravstvenim uslugama čuju se mnogobrojni prigovori.

- Iako po Zakonu svi stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na osnov osiguranja, više od 13 odsto starih iz seoskih sredina nema zdravstvenu knjižicu i uopšte ne koristi ovu zaštitu - kaže Satarićeva. - Drugi problem je što mnogima nisu dostupne zdravstvene stanice, domovi zdravlja, apoteke... Nevolja je što i za one kojima je zdravstvena zaštita dostupna, malo toga mogu da dobiju mimo lekarskog pregleda, bez učešća u plaćanju. Mnogi stariji zbog toga i nemaju adekvatno lečenje, jer nemaju novca da plate sve dijagnostičke procedure, da plate participaciju ili punu cenu lekova, pa često uzimaju samo one koji su najjeftiniji.

SOCIJALNI STANOVI

DrŽava je 2009. usvojila i Zakon o socijalnom stanovanju, pa je problem starijih od 65 godina, koji na drugi način ne mogu da reše stambeno pitanje, moguće rešavati i ovom uslugom.

- Danas u 404 stana, u više od 40 opština, živi oko 2.000 građana među kojima je četvrina starijih od 65 godina - kažu u Nacionalnom savetu za pitanje starenja. - Iz IPA fondova planira se izgradnja još 140 novih stambenih jedinica.