DEO javnosti, pogotovo onaj koji je nezadovoljan odlukama Ustavnog suda o nadležnostima Vojvodine i povratku sudija, sumnja da je trenutak u kome su one donete - slučajan.

Da li je bilo pritisaka iz stranaka nove vladajuće većine na US, da donese baš ovakve odluke i baš sad, ekskluzivno za „Novosti“, prvi put posle objavljivanja ovih teških odluka, govori predsednik US dr Dragiša Slijepčević.

- U trenutku kada je predlog odluke postao predmet razmatranja pred Sudom, nije bilo ni na pomolu formiranje nove vladajuće većine, a time ni faktičke mogućnosti da ona, na bilo koji način, utiče na donošenje odluke Ustavnog suda. Osim toga, vladajuća većina još ne postoji, Vlada RS još nije formirana. Uticaj bilo koje vlasti na sudije Ustavnog suda je objektivno isključen, jer se sudija US može razrešiti ili krivično goniti samo uz većinsku saglasnost svih sudija. Tome u prilog govori i činjenica da sudije Ustavnog suda same biraju i razrešauju predsednika Suda. Na taj način, odredbama Ustava, postavljena je brana bilo kakvom uticaju vlasti na odluke Ustavnog suda. On je moguć samo u vidu pretnje pojedinim sudijama ili članovima njihove porodice, ali sam ubeđen da nikom ozbiljnom u državi to ne pada na pamet.

* Vojvođani uzvraćaju da je odluka politička, da se neće povući iz kancelarije u Briselu i da će zahtevati ispitivanje drugog problema - da im se ne isplaćuje sedam odsto od budžeta. Kakav ćete pristup imati?

- Nema ustavnopravnih smetnji da u okviru Misije Republike Srbije pri EU, u Briselu, postoji odeljenje koje se posebno bavi predstavljanjem i promocijom AP Vojvodine i njenih kapaciteta. Sve drugo je neustavno. Pred Sudom do sada nije osporen nijedan opšti akt kojim se predviđa osnivanje predstavništva u inostranstvu neke jedinice lokalne samouprave. Mogu samo da ponovim - osnivanje predstavništva u inostranstvu, u drugim državama ili međunarodnim organizacijama je ekskluzivno pravo suverene države, što znači da bi svaki akt drugačije sadržine bio protivan Ustavu. Ako neki takav akt postoji, treba ga što pre staviti van snage. To, naravno, ne znači da u okviru određenih institucija i mehanizama delovanja međunarodnih organizacija, kao što je na primer Savet Evrope, AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave ne mogu imati svoje predstavnike.

* Premijer Pajtić rekao je da nas USS „bruka“, da ste odlukom smanjili prava nacionalnih manjina, promenili geografske odrednice da Vojvodinu čine Srem i Banat, jer se, navodno, takvi termini koriste i u Hrvatskoj. Kako odgovarate?

- Neću sada govoriti o tome koliko je uopšte primereno komentarisati i ocenjivati odluke Ustavnog suda, posebno krajnje neprimerenim kvalifikovanjem, ali želim da ukažem koliko je to ishitreno i pogrešno činiti bez detaljne analize i argumentacije, na kojoj je sud zasnovao svoju odluku. Kada je reč o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, odluka Ustavnog suda ima 87 stranica i u njoj se Sud do detalja bavio svakom odredbom zakona čiju je ustavnost ocenjivao. Međutim, ne čekajući da odluka bude u celini objavljena u „Službenom glasniku“, u javnosti su se čuli komentari da je Ustavni sud oduzeo Vojvodini pravo da uređuje službenu upotrebu jezika i pisama nacionalih manjina, da pomaže trudnicama, da izdvaja sredstva za stanove mladih naučnih kadrova i tako dalje. Ali stvari ne stoje tako kako su građanima predstavljene u javnosti i to, čak, i od onih koji su po struci pravnici.

* Šta ako ne primene odluke?

- Odluke Ustavnog suda mogu biti predmet rasprave samo na stručnim skupovima na kojima učestvuju najeminentniji stručnjci iz ustavnog prava, ali se ni tom prilikom ne mogu osporavati niti se, na bilo koji način, može dovoditi u pitanje njihovo poštovanje i izvršnost. A zašto bilo kome ide u korist da neodmerenim izjavama stvara odijum građana prema odlukama Ustavnog suda, kao institucije čiji je zadatak da obezbedi vladavinu prava, čini mi se da je pitanje za čitavo naše društvo.

* Kako odgovarate na optužbe da ste se „uspavali“ i da godinama niste odlučivali o predmetima u kojima ste sad „presekli“ u roku od nekoliko dana? Zašto su procesi trajali tri godine u ova dva poslednja slučaja - nadležnosti i reizbora?

- Dve trećine ovog sastava US je izabrano krajem 2007, skoro godinu dana posle donošenja Ustava, a preostalih pet sudija tek po konstituisanju Vrhovnog kasacionog suda, aprila 2010. Ako se zna da i prethodni sastav Suda, zbog neizbora sudija i predsednika Suda, nije bio u mogućnosti da obavlja funkciju više od godinu dana, onda je i odgovor na ovo pitanje poznat. Za sve to vreme predmeti su pristizali, ali Sud nije mogao da postupa po njima. Tako smo nasledili brojne stare predmete koji su objektivno doveli do blokade rada Suda.

* U kom ste trenutku, onda, mogli da „zasučete rukave“?

- Mogućnost efikasnog postupanja stvoren je tek posle izmena Zakona o Ustavnom sudu, u januaru ove godine. Ustavni sud je i pre toga preduzeo sve što je bilo u njegovoj moći da ubrza postupanje po predmetima. Kvartalnim programom rada predmet koji pominjete je svrstan u prioritetne i od tada se u njemu kontinuirano postupa. U međuvremenu, u ovoj godini, Sud je odlučio i u mnogim drugim značajnim predmetima. Doneto je 11 odluka kojima su oglašene neustavnim odredbe izuzetno važnih zakona, kao na primer Zakona o advokaturi, o porezima na imovinu, o VOA i VBA, o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o Vladi, seta pravosudnih zakona, Zakona o visini stope zatezne kamate, Zakona o stečaju i mnogim drugim.

* Pored Vojvodine i sudija, tu su i političke funkcije - zamenik premijera i predsednik saveta za infrastrukturu. Zašto je problem da Vučić bude na funkciji na kojoj je četiri godine bio Dačić?

- Sud nije donosio odluke o bilo kom zakonu, pa ni o Zakonu o Vladi, po bilo čijem uticaju i zahtevima. Prema tome, donoseći ovu odluku Sud nije imao u vidu ličnost koja je vršila funkciju predsednika Vlade, ili koja bi to bilo kada mogla da čini. Sud je samo utvrdio da je uvođenjem funkcije zamenika predsednika Vlade zakonodavac prekoračio ustavna ovlašćenja, jer je neposredno ustanovio novu funkciju koju Ustav ne poznaje.

* Postoje optužbe da nastojite da se pozicionirate kod novih vlasti. Kako odgovarate?

- Pozicionirao nas je Ustav, tako što je Ustavni sud odredio kao samostalan, nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode, propisavši nadležnost i odredivši da su odluke US konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Dakle, Ustavni sud može poništiti svaki neustavni zakon, svaku neustavnu opštu odluku Vlade, pa i utvrditi postojanje uslova za razrešenje predsednika države, što ukazuje da vlast ne može vršiti bilo kakav uticaj na Sud. Zato je i apsurdna pomisao da Ustavni sud svojim odlukama želi da se pozicionira kod novih vlasti.

* U Ministarstvu pravde tvrde da ste vratili u sudnice i one sudije koje su optužene za teška krivična dela i da ste istovremeno ugrozili borbu protiv kriminala i korupcije, ali i celokupnu reformu pravosuđa?

- US nije vratio nijednog nedostojnog, nestručnog ili neosposobljenog sudiju na funckiju. VSS je bio dužan da utvrdi činjenice i pruži dokaze kojima se obara pretpostavka izbornosti sudija, biranih po ranijim propisima. Odlukama VSS koje su žalbama osporavane pred Ustavnim sudom to nije učinjeno. Sprovedeni postupak pred tim organom je bio nelegitiman zbog njegovog krnjeg sastava i učešća u radu članova koji su se morali izuzeti u postupku preispitivanja, jer su učestvovali u donošenju odluka prvog sastava VSS. Zakonodavac je, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, konstatovao da nije pravno valjano oborena pretpostavka izbornosti odlukama prvog sastava VSS. Stalni sastav morao je da preispita valjanost činjenica, na kojima su se te odluke temeljile, ali nije mogao prikupljati nove dokaze i utvrđivati činjenice koje nisu bile predmet razmatranja prvog sastava, a što je činio. Iz tih razloga ni u ponovljenom postupku nije oborena pretpostavka izbornosti neizabranih sudija, i to je razlog zbog koga je Ustavni sud morao uvažiti sve podnete žalbe. Međutim, to ne znači da se, po odluci Ustavnog suda, na posao vraćaju i nedostojne sudije.

POVRATAK SUDIJA NEĆE DOVESTI DO BANKROTA DRŽAVE * KAKO je moguće vratiti stvari na početak?
Hoće li to izazvati opšti kolaps i bankrot državne kase koja će biti prinuđena da isplati zaostale zarade i odštete sudijama?
- Ustavni sud ne vraća stvari na početak. Status sudija, biranih po ranijim propisima, određen je Zakonom o sudijama, koji im je omogućio i da nakon donošenja novog Ustava nastave da obavljaju svoje funkcije, sve do okončanja opšteg izbora, odnosno sopstvenog neizbora. Uz to, pravilima VSS je, u njihovu korist, ustanovljena pretpostavka izbornosti. To znači da su mogli izgubiti status sudije samo u slučaju da je VSS, u pravično sprovedenom postupku, dokazao da su nestručni, neosposobljeni i nedostojni. Pošto VSS to nije uspeo da učini, odlukom Ustavnog suda je samo potvrđen sudijski status neizabranih sudija i nakon sprovedenog opšteg izbora. Time se ne ustanovljava dodatni teret u budžetu Srbije, jer su sve neizabrane sudije sve vreme primale nadoknadu u visini sudijske plate, iako nisu radili.

* Vraćaju li se sada automatski sve sudije i tužioci na posao?

- Ustavni sud je samo utvrdio da se svim neizabranim sudijama mora priznati sudijski status, a da li su oni dostojni da obavljaju sudijske funkcije, da li su stručni i osposobljeni utvrdiće VSS u skladu sa izmenjenim zakonom koji ga na to obavezuje. To znači da VSS može odmah doneti odluke o suspenziji onih sudija za koje ima dokaza da su vršili krivična dela ili na drugi način pokazali nedostojnost i sprovesti postupak za njihovo razrešenje, na način i pod istim uslovima kao što to može činiti i u odnosu na već izabrane sudije.

* Zbog čega je USS doneo opštu odluku, a ne pojedinačne za ovih 120 neizabranih sudija?

- Manjkavosti u sprovođenju postupka izbora sudija su takve da se tiču svih neizabranih sudija. Učinjeni propusti u postupku preispitivanja su takvi da, sami po sebi, isključuju mogućnost donošenja drugačije odluke. Zato nije bilo mesta preispitivanju svake odluke pojedinačno, s obzirom na to da manjkavosti sprovedenog postupka isključuju mogućnost preispitivanja pojedinačnih razloga koji su neizabranim sudijama stavljeni na teret.


PROCEDURA JE MORALA DA SE ISPOŠTUJE, TO JE ODREDILO TAJMING

* POŠTO javnost spori „tajming“ po kojem ste odluke doneli baš sad, možete li nam navesti kad i kako ste reagovali po zahtevu oko nadležnosti Vojvodine?

- Predlog za ocenu ustavnosti više odredaba Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine podnet je Ustavnom sudu 24. decembra 2009. godine. Na osnovu Zaključka, US je 18. februara 2010. dostavio predlog Skupštini na odgovor, a ona ga je poslala 20. januara 2011. godine. Povodom ovog predmeta, održane su tri pripremne sednice u Ustavnom sudu - 6. jula, 28. septembra i 21. oktobra 2011. godine i dve javne rasprave - 23. novembra 2011. godine i 1. februara 2012. godine. Nakon toga, zbog složenosti ustavnopravnih pitanja, određeno je troje sudija izvestilaca, koji su pripremili zajednički predlog odluke i predali ga predsedniku na dalje postupanje 15. juna. Istog dana, predlog je prosleđen sudijama na razmatranje, a sednica o većanju i glasanju zakazana je za 10. jul.