Dr Bumbaširević: Pamet se isplati

REFORMA Univerziteta započeta je pre deset godina, a iako država nije mogla da je dovoljno finansijski podrži, mnogo toga je postignuto. Posla, međutim, ima još dosta. Studenti su preopterećeni obavezama i često ne mogu da ispune sve što podrazumeva školovanje po "Bolonjskoj deklaraciji". Neophodno je i dalje unapređenje naučnog rada na fakultetima.

Ovako profesor dr Vladimir Bumbaširević, u utorak izabrani rektor Univerziteta u Beogradu, za "Novosti" komentariše koji ga sve poslovi čekaju kada se "doseli" u kabinet u Kapetan Mišinom zdanju. Od 33 člana Saveta Univerziteta, za Bumbaširevića, koji je bio jedini kandidat, od 28 prisutnih glasala su 24 člana. Kao član SANU i dekan Medicinskog fakulteta tek drugi je lekar na čelu UB.

* S kojim gorućim problemima ćete se prvo uhvatiti ukoštac?

- Ključan je dalji rad na unapređenju nastave na svim nivoima, kao i veća saradnja sa institutima, posebno u oblasti doktorskih studija. Važno je da se maksimalno iskoriste kvalitetni istraživači sa instituta, čime bi se povećao i broj mogućih mentora. Veliki posao biće i dovršavanje jedinstvenog informacionog sistema Univerziteta, koji bi povezao 31 fakultet i 11 instituta UB. Koliki je problem nedostatak tog sistema između ostalog se vidi i po kašnjenju izdavanja diploma.

* Čini se, nikako da uhvatimo korak sa "Bolonjom". Studenti se i dalje žale na previše obaveza, država je opet spustila granicu za budžetsko finansiranje studija...

- Nešto tu nije u redu i mora da se menja. Trebalo bi da prosečan student može tokom jedne godine da položi sve ispite, a analize pokazuju da je nedovoljno takvih. Očigledno su im ispiti teži od broja bodova koje nose i moraćemo, zajedno sa fakultetima, da se bavimo prevrednovanjem predmeta i još jednom proverimo opterećenost studenata.

* Da li zbog toga imamo veliki broj "večitih studenata", a mali onih koji tokom godine polože sve ispite?

- Efikasnost studiranja nije dobra, ali mnogo se popravila. Na Medicinskom fakultetu smo 2004. godine imali pet odsto studenata treće godine koji su dali sve ispite. Prošle godine, na prelasku iz druge u treću godinu studija, sa "čistom" godinom bilo ih je 80 odsto.

* Napredujemo, ali zašto nas i dalje nema među 500 najboljih univerziteta u svetu?

- Nismo na Šangajskoj listi najboljih univerziteta, mada to zaslužujemo. Krive su ponajviše moje kolege profesori, i to u velikoj meri lekari, jer u svoje naučne radove nisu upisivali UB kao matičnu instituciju. Na tom planu je već dosta urađeno, nadam se da ćemo uskoro da se nađemo i na ovoj čuvenoj listi.

* Mnogi fakulteti ne mogu da plate ni komunalne račune, isključuju im grejanje, država im duguje milione...

- Tražićemo način, ali kriza je i cela država ima velikih problema. Svesni smo da novca nema dovoljno, ali isto tako i država mora da zna da bez većeg ulaganja u visoko obrazovanje nema napretka ni u jednoj oblasti.

* Da li je ta kriza pospešila i korupciju, pa slušamo o aferama na nekim fakultetima?

- Nažalost, takvih slučajeva ima, ali nisam čuo za njih na UB. U svakom slučaju, fakulteti moraju da naprave bolje mehanizme da spreče korupciju. Ispiti treba da imaju više nivoa polaganja - pismeni, usmeni, praktični deo, i da ih ocenjuju različiti profesori.

* Profesor Mirko Vasiljević odustao je od "trke" za rektorsko mesto, i naveo kako u visokom obrazovanju ima previše politike i "prljavog novca"...

- Univerzitet je apolitična institucija. Poslednjih deset godina toliko je rađeno na kriterijumima izbora nastavnika, da je mogućnost političkog protežiranja svedena na minimum. A za "prljav novac" na UB zaista nikada nisam čuo.

* Univerzitet se ne bavi državnom politikom, ali ste se ipak pobunili protiv Strategije obrazovanja koja tek treba da bude usvojena.

- Neka rešenja u ovoj strategiji su sporna, posebno u delu finansiranja. Predviđa se uvođenje neprofitnih privatnih fakulteta, ali ne verujem da kod nas ijedan privatni fakultet može da funkcioniše kao neprofitni.

* Strategija je privatne univerzitete približila državnim. Hoćete li ih posmatrati kao partnere ili konkurenciju?

- Partneri smo u rešavanju nekih pitanja visokog obrazovanja, ali ipak i takmaci, jer deo studenata koji bi mogao da dođe kod nas uzima njihove indekse. Mada zahvaljujući kvalitetu Univerziteta u Beogradu, privatni fakulteti nam ne mogu biti ozbiljna konkurencija.