Vinča: Otrov zrači na sve strane

KOMISIJA je u sredu počela istragu u JP "Nuklearni objekti Srbije" o događaju od 19. aprila, kada je petoro radnika bilo izloženo dozama zračenja većim od dozvoljenih. Šta se zapravo dogodilo, da li je to ostavilo posledice na zdravlje radnika i da li je manipulisanje radioaktivnim srebrom u bazenu moglo da bude bezbednije, biće poznato tek za deset dana.

Istovremeno, polemika između čelnih ljudi JP NOS i zaposlenih inženjera prešla je granice tolerancije. Direktor dr Jagoš Raičević u sredu je još jednom rekao kako akcidenta nije bilo, dok sa druge strane, inženjeri tvrde da se svaka nepredviđena situacija naziva akcidentom. A ova je to, svakako, bila.

Govoreći o ovom događaju, Raičević i prof. dr Uranija Kozmidis Luburić, presednica UO produzeća, ukazali su i na nove probleme, govoreći da, zapravo, niko ne zna gde sve u Srbiji ima radioaktivnih materijala koji zrače, a trebalo bi da se nalaze isključivo u nadležnosti JP NOS.

- Poslovima sa radioaktivnim materijalima, poput javljača požara ili gromobrana, koji bi po zakonu odavno trebalo da su uklonjeni sa svih objekata, može da se bavi bilo ko - kaže Raičević. - To je unosan posao, jer oko hiljadu evra košta skidanje samo jednog radioaktivnog gromobrana. Mnogi samo uzmu novac i skinu, recimo, gromobran, ali ga nikad ne donesu u hangare JP NOS na bezbedno skladištenje, nego ga bace gde stignu.

Za ovakve manipulacije optužili su ponajviše zaposlene u Institutu "Vinča", od kojih, kažu, mnogi imaju privatni biznis u oblasti radioaktivnog otpada. Zato su, rečeno je u sredu u NOS, podrumi Instituta puni ozračenih materijala. Ne zna se ni šta, ni koliko zrači.

- I probleme u JP NOS javnosti želi da podmetne naša konkurencija - smatra Kozmidis Luburićeva. - Koliko se ne vodi računa o ovim stvarima, pokazuje i da su, recimo, na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, gde sam zaposlena, platili Romima da skinu radioaktivne javljače požara.

A iz "Vinče" kažu da ne vide razlog zašto iz NOS upiru prstom u njih.

- Bolje bi bilo da se bave problemima u sopstvenim dvorištu, nego da prebacuju lopticu u naše - kaže za "Novosti" Jovan Nedeljković, direktor Instituta "Vinča". - Oni su formirani da bi se bavili reaktorom i hangarima, a ne gromobranima. A naši međusobni odnosi nemaju nikakve veze sa problemima u NOS.

A za podsticanje problema u JP NOS, u ovom preduzeću "locirali su" nekoliko spoljnih neprijatelja. Jedan je, po svemu sudeći, i Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja (SRPNA), koju optužuju da odugovlači sa izdavanjem licence za hangar 3, u kome treba da bude bezbedno uskladišten sav nuklearni otpad koji se decenijama čuva u "Vinči".

- Hangari 1 i 2, u kojima se sad čuvaju burići sa otpadom, u takvom su stanju da u njima nije dobro držati ni kokoške, a kamoli radioaktivni otpad. Nemamo pojma čega sve ima u tim skladištima - upozorava Kozmidis Luburićeva. - Ne znam zašto nam već ne izdaju licencu, da možemo sav taj materijal da smestimo na sigurno. A ako ne radimo dobro, neka nam uzmu licencu.

I dok direktorka SRPNA kaže da su iz JP NOS tražili samo licencu za hangar 3, a ne i za ostale objekte i delatnosti, u ovom preduzeću tvrde drugačije. Spore se i oko toga da li je bila potrebna dozvola Agencije za spornu akciju izvedenu 19. aprila. Sve u svemu, iako bi oblast nuklearne sigurnosti i bezbednosti trebalo da bude uređena više nego bilo koja druga, u radu sa ozračenim materijalnom ima, očigledno, isuviše propusta.

Nedavno je pukla cev u podrumu "Vinče", pa se voda izlila na radioaktivni materijal, kome tu nije bilo mesto. Protiv bivšeg direktora podneta je prijava zbog nepoštovanja propisa o javnim nabavkama. Sadašnji čelni ljudi pokrenuli su krivične prijave protiv još nekoliko bivših. Kada su kopani temelji za hangar 3, otkriveni su izvori zračenja u zemlji, za koje niko nije znao. I dok se nepravilnosti otkrivaju jedna po jedna, građani nisu sigurni da li i sa deponija pored kojih prolaze ne zrači ponešto od materijala koji bi trebalo da je bezbedno uskladišten.