Privatni lekari ne daju recepte

OD gotovo 10.000 lekara u privatnim ordinacijama, domovima zdravlja i bolnicama, svega njih 92 mogu da pišu recepte za "besplatne" lekove. Iako bi tako svojim pacijentima, koji već plaćaju dijagnostičke i specijalističke preglede, uštedeli novac bar za terapiju, privatnici uglavnom nisu zainteresovani da propisuju lekove o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prema podacima RFZO, privatnici su prošle godine ispisali ukupno 76.357 recepata, što znači da je svaki od njih svoj faksimil stavio na svega 69 recepata mesečno, a za godinu dana na 830. Na recepte privatnih lekara u državnim apotekama prošle godine su izdati lekovi u ukupnoj vrednosti od 36 miliona dinara, što je oko 471 dinar po receptu.

- Od 50 lekara u našem domu zdravlja i bolnici recepte o trošku osiguranja izdaje više od 10, ali činjenica je da ne propisuju puno lekova - kaže za "Novosti" dr Jasmina Knežević, iz "Belmedika". - Administracija je toliko zametna da nam to samo pravi probleme.

Privatnik, recimo, mora da obavesti pacijentovog izabranog lekara u domu zdravlja koji lek je propisao, a ako ne ispoštuje proceduru rizikuje da bude kažnjen. Zdravstvu Srbije je potrebna ozbiljna reforma, a kada se jasno definišu cene usluga, neće biti problem da novac od osiguranja "ide" za pacijentom.

Profesor dr Višeslav Hadži Tanović, predsednik Komore privatnih lekara, kaže za "Novosti" da privatnici neće ugovore sa RFZO "na parče, nego da ih, kao i svuda u svetu, pa i u Albaniji, uključe u zdravstveni sistem".

- Oko 90 odsto korisnika usluge privatne prakse su kardiološki pacijenti, a ja kao kardiolog ne mogu da im propišem lek čak ni kada bi potpisao ugovor za RFZO - kaže Hadži Tanović.

- U Srbiji čak 40 odsto svih pacijenata dolazi kod privatnika i svoje lečenje duplo plaća, pa je i pored toga državni zdravstveni sistem u dugovima od 300 miliona evra. Kada bi se naši pacijenti vratili u državne ustanove one bi bankrotirale.